TRENUTAK LICEMERJA NA DANU POBEDE: LEVO-DESNO, NIGDE MOGA STAVA

Niko od učesnika jučerašnjeg skupa nije osudio nedavni fašitički grafit pored pekare „Evropa”

“U našem narodu prisutna je jaka antifašistička tradicija, a mir, solidarnost i tolerancija su principi na kojima se naše društvo razvija”, rekao je na jučerašnjem obeležavanju Dana pobede nad fašizmom predsednik Skupštine grada Ilija Maravić.

A koliko su svi ti epiteti – koje je Maravić nakitio za ovu priliku – istiniti najbolji su pokazatelj društvo koje se za tu priliku skupilo i naša svakodnevica.

Antifašizam za svečane prilike

U tom društvu, recimo, našli su se i oni koji svoje prijateljstvo grade na temeljima unitarnih principa nacije i države (Društvo srpsko-rusko-beloruskog prijateljstva), kao i oni koji već skoro frtalj veka na političkom podijumu vrludaju s desna na levo (Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i Savez vojvođanskih Mađara). I jednima i drugima u tom smislu, a posebno u ovom slučaju, zajednička crta je licemerje. Prvima iz proste činjenice što svoje „prijateljstvo” crpe iz dogmatske vere, koja s antifašizmom – posebno danas – ima veze toliko koliko je i Aleksandar Nevski o njemu propovedao u XIII veku. Drugima je, recimo DSHV-u, farizejstvo prosto u prirodi „političkog djelovanja”: „bit ćemo lijevi za prigodničarsku domaću uporabu, poput ove za Dan pobjede ili oslobođenja grada, a istodobno ćemo svoje ideološko sestrinstvo njegovati s Hrvatskom demokratskom zajednicom kao stožernom strankom hrvatske neovisnosti, koja je krunisana veličanstvenom pobjedom Hrvatske vojske 5. kolovoza 1995.”. U novije vreme tom levo-desno tumaranju značajan doprinos dao je i SVM svojim pristankom na brak s dva desničarska partnera: Srpskom naprednom strankom i „Fideszom”, ali – kako smo o tome već pisali – pustimo ih nek uživaju u plodovima svoje ljubavi.

Antifašisti gluhonemi na parole ratstva, izvor: Magločistač

Draže dupe nego keče

Licemerje glede antifašizma, mira, solidarnosti i tolerancije – a posebno kada o njima još javno prozbore – navedeni učesnici svetkovine Dana pobede nad fašizmom malo-malo pa pokažu na delu kada nastupe „oni dani”. Jedan od takvih je, recimo, nedavno osvanuli grafit kod pekare „Evropa” (preko puta „Elektrovojvodine”, ako se još tako zove) s jasnom antifašističkom porukom mira, solidarnosti i tolerancije, a koji glasi: „Stop šiptarskim pekarama”. Istine radi, treba reći da je grafit prefarban valjda na način na koji je i nastao: brzo i u tišini. Upravo zbog toga, još veće istine radi, treba reći da se tim povodom (neskrivene fašističke poruke grafita) niko od svečano odevenih antifašista nije oglasio nijednom rečju: ni gradonačelnik Jenő Maglai, ni predsednik Skupštine grada (videti ime i prezime na početku teksta), ni predstavnici vladajućih antifašističkih stranaka u gradu, ni Društvo srpsko-rusko-beloruskog prijateljstva.

A zašto se nisu oglasili?

Bolja verzija bi mogla glasiti ovako: komunalna inspekcija o tome nije obavestila ni gradonačelnika ni predsednika Skupštine grada, a niko od predstavnika vladajuće antifašističke koalicije ne stanuje u tom kraju niti ga je put tih dana naveo na tu stranu. Da su, kojim slučajem, samo znali, odmah bi, ne samo zagrmeli zbog gnusnog ataka na antifašističku tradiciju i principe mira, solidarnosti i tolerancije našeg naroda nego bi i čupanjem ušiju pretili načelniku policije Borivoju Mucalju ukoliko promptno ne pronađe i procesuira kliconoše fašizma. Naravno, nije teško zamisliti – samo da su znali – da bi upravo spomenuti antifašisti, uz lokalne televizijske ekipe, sa sobom poneli i kante farbe kojima bi prekrili grafički proliv kog oboleli prskaju po zidovima.

Lošija verzija – koja je, usput, i mnogo verovatnija – glasi, zapravo ovako: u sveopštoj „antišiptarskoj” klimi (koju, moguće, dele i neki od današnjih učesnika svečanosti Dana pobede nad fašizmom) antifašizam, uključujući i načela utopističkog građanskog društva, jednostavno nije „pravi pojam” koji bi definisao sistemski podsticanu mržnju prema našim sugrađanima albanske narodnosti. Uprošćeno kazano: prilike su danas takve da je zdravije čuvati svoje dupe nego tuđu glavu. Posebno ako joj je (tuđoj glavi) na državnoj berzi cena niža nego keče na njoj.

Stidne novine

Antifašističkom licemerju tu, međutim, nije kraj. U tom levo-desnom društvu – kako bi ceremonija valjda dobila na svom dignitetu i pijetetu – našli su se i predstavnici SUBNOR-a i komunista i opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine, pri čemu je potpuno nebitno jesu li samo statirali ili čak i govorili. Njih ionako nije čuo niko iz Gradskog odbora Demokratske stranke, jer ih nije ni bilo. E, sad da li zbog prirode društva okupljenog za ovu priliku ili zbog povređene sujete političke uloge koju igra u lokalnom parlamentu, nije ni bitno.

Bitno je da ni oni – kao i oni ranije spomenuti – sadržaje zidnih novina već odavno ne čitaju. A ako i čitaju, ne shvataju. A, ako i shvataju – boje se. Ili se slažu. Samo to ne kažu. Javno.

Zlatko Romić

 
[clear]