U BAČKOJ TOPOLI BUDŽET I DALJE KRIJU OD OČIJU JAVNOSTI

Ukoliko građani ne znaju kako se troši njihov novac, to otvara prostor za vlast da ne radi u interesu građana. Zato, svaki dinar mora biti utrošen na zakonit i transparentan način, što svakako nije slučaj u opštini Bačka Topola.

Kako je novembra 2015. godine utvrdila DRI, opština Bačka Topola nepropisno je potrošila oko dva miliona evra. U izveštaju revizora je pisalo da je na rashode i izdatke čiji pravni osnov nije u skladu sa zakonom, potrošeno 106 miliona dinara, a na rashode i izdatke koji nemaju verodostojnu dokumentaciju 94 miliona.

Bez odgovarajućeg postupka javne nabavke potrošeno je nešto više od 24 miliona dinara. Revizor je takođe utvrdio i da su Skupština opštine, Opštinsko veće, predsednik opštine i Opštinske uprave tada nepropisno potrošili više od 80 miliona dinara, i to uglavnom na plate i različite oblike stimulacija zaposlenih.

Na zvaničnom sajtu opštine Bačka Topola, čak ni danas ne postoji ni jedan jedini dokument koji bi lokalni budžet, građanima i javnosti učinio dostupnim. A tu je još jedan “detalj”.

Državna revizorska institucija (DRI) za mnoge nepravilnosti podnosi samo prekršajne prijave, dok su krivične vrlo retke. Nema informacija da li je bilo ko procesuiran, kao i da li je iko osuđen pravosnažno na osnovu prijave DRI.

Komplikovano čitanje za obične građane

Sve veći broj opština i gradova na svojim sajtovima objavljuju odluke o budžetu i završne račune. Ipak, kao i u slučaju Bačke Topole, to nije slučaj sa svima, još uvek. A čak i kod onih gde to jeste slučaj, koje informacije su objavljene i možemo li i kako da saznamo nešto više od onoga što ova dokumenta predstavljaju?

Bilo da su u pitanju novinari, organizacije civilnog društva ili obični građani, svako ko zatraži pristup informacijama o budžetu, neminovno se suočava sa teškoćama u razumevanju ne samo sadržaja, već i različitih formi u kojima su ovi dokumenti prezentovani javnosti.

Novinarka VOICE-a Ranka Ivanoska za Mrežu 21 ističe da su budžeti komplikovani za građane koji nemaju znanje iz ekonomije i da se često nalaze u nečitljivom i nepreglednom formatu skupa “excel tabela” koje su podeljene po prihodima, rashodima, pojedinačnim korisnicima, itd.

To je najčešće materijal, sačinjen od po nekoliko stotina stranica i tabela, koje su definisane kodovima, a koje građanima izvan ekonomske struke ne predstavljaju ništa drugo osim pukog zbira brojki.

“Poput računa za struju. Kada je u pitanju čitav proces trošenja javnog novca, onda je to vrlo komplikovano za građane koji nemaju neko znanje iz ekonomije, a voleli bi da znaju kako se pare troše. Sam budžet, onako kako se izveštava o njemu, nije prijemvčiv za široke narodne mase”, smatra Ivanoska.

Prema analizama Centra za istraživanje korupcije, budžeti se najčešće donose zadnjih dana u decembru, bez javnih rasprava, bez učešća građana, a i odbornici lokalnih skupština koji ih usvajaju mahom su nezainteresovani, a i nedovoljno edukovani šta je budžet i kako on treba da izgleda.

Javna tajna je da se iza finansiranja NVO, često krije i finansiranje sportskih organizacija, verskih zajednica, političkih partija, a novac iz državne kase izdvaja se i za otpremnine, stipendije, firme i pojedince.

Advokat Slobodan Zlokolica naglašava da budžet lokalne samouprave nije budžet lokalnih vlasti, već budžet građana te lokalne zajednice. Kao osnovno sredstvo za sprovođenje politika, budžet mora biti dostupan uvidu javnosti, pa čak i više od toga – lokalne samouprave bi morale obezbediti mogućnost da građani i grupe građana utiču na njegov sadržaj, potrošnju i kontrolu.

“Veliki novci se slivaju u budžete svih nivoa vlasti, republičke, pokrajinske i naravno lokalne, a isto tako i u javna preduzeća. O trošenju tog novca odlučuje izvršna vlast, odnosno politička elita koja u tom trenutku vlada tim nivoom vlasti. Treći nivo izveštavanja o budžetu je poprilično uopšten i tu se praktično ne vidi prava svrha i prava namena trošenja budžetskog novca. Međutim, ono što je indikativno jeste, verovatno, želja za skrivanjem nekih stvari, jer vi ako ste transparentni, onda bismo mogli da vidimo i taj ‘šesti nivo’, što praktično predstavlja nivo fakture”, precizan je Zlokolica.

Šta se dešava sa našim parama?

Za svaku organizaciju građani treba da znaju šta je radila, koliko je novca dobila, kako i gde je on potrošen, da li je ostvaren zacrtani cilj… To znači efikasnost i opravdanost u radu. Bez tih zvanično objavljenih i transparentnih podataka otvara se prostor za malverzacije i za korupciju.

A kako da obezbedimo da se na lokalnom nivou budžet i budžetski propisi i postupci učine transparentnim? Ekonomisti kažu da prvenstveno treba izvršti “pritisak” na lokalne vlasti da javnosti učine dostupnim nacrt i Predlog Odluke o budžetu, odluku o budžetu, izveštaje o izvršenju budžeta tokom godine potrošnje, Odluku o završnom računu budžeta i revizorski izveštaj.

Zlokolica napominje da je zaključak jasan. Budžetske stavke bi trebalo učiniti jasnijim, kako bi građani imali uvid u trošenje novca koji dolazi od njih samih, kao poreskih obveznika.

“Problem ide od vrha. Imamo tako situacije da Skupština Republike Srbije nije dobijala izveštaje o trošenju novca, odnosno završne račune. Imamo samo budžete koji se prave i projektuju, rebalanse tih budžeta, ali suštinski nikada nismo imali završni račun da vidimo ‘gde smo to zaista’”, smatra on.

Ivanoska ocenjuje paradoksalnom činjenicu, da je javnost vrlo često nezainteresovana.

“Problem je i u nama, medijima i građanima. Jer dok se mi ne budemo dovoljno ‘opismenili’ da postavljamo pitanja, nećemo dobijati ni prave odgovore. Ovde često čak ni ne postoji pitanje građanina: ‘Šta se dešava sa mojim novcem?’. Građani misle da je to ‘neka opštinska kasa’ i još uvek, nažalost, ne postoji razvijena svest da su posredi neke zajedničke pare – smatra Ivanoska.

Izvor: 021