Dominantna odlika ove izborne kampanje je funkcionerska kampanja predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića koji je kandidat za predsednika Srbije vladajućih stranaka, rečeno je na konferenciji za novinare Transparentnosti Srbija (TS).
Zlatko Minić iz TS rekao je da je u medijima Vučić dominirao s jedne strane svojim aktivnostima kao premijer, od kojih je većina promotivna.
– Ostali kandidati bili su slabo, jedva vidljivi a neki i nevidljivi – dodao je Minić.
On je rekao da je i u ovoj kampanji zabeleženo “vezivanje” državnih aktivnosti i promotivnih, odnosno stranačkih mitinga – odnosno da su premijer i ministri često obilazili fabrike, škole i druge ustanove, a potom u popodnevnim časovima u istom gradu govorili na predizbornim mitinzima. Minić je kazao da je to konstanta svih kampanja bez obzira na to ko je na vlasti.
Rekao je da za razliku od 2016. godine stranački stavovi i poruke nisu plasirani preko sajtova državnih organa, što predstavlja pozitivan pomak.
Programski direktor TS Nemanja Nenadić ukazao je da državni organi Srbije nisu uradili sve što je bila njihova zakonska obaveza niti sve što su mogli kako bi rešili probleme koji su poznati od ranije. Prema njegovim rečima situacija je lošija nego na parlamentarnim izborima prošle godine. On je kazao da se u toku dosadašnje kompanije najviše osetilo odsustvo aktivnosti Javnog tužilaštva.
– Na svim izborima ljudi su pričali o tome kako se kupuju glasovi, gde je tu javni tužilac. Uloga javnog tužioca može biti da izađe u javnost i da pozove građane da svoja saznanja podele sa tužilaštvom – kazao je on.
Nenadić je kazao i da su optužbe za zloupotrebe javnih resursa u nadležnosti Javnog tužilaštva, kao i da su u finišu izborne kampanje iznete i teške optužbe na račun protivnika i članova porodice o ozbiljnim krivičnim delima, a da se Tužilaštvo nije oglasilo ni sa tim u vezi.
(Beta)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.