Srbija sa indeksom percepcije korupcije 42 i dalje se smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok i nalazi se na 72. mestu od 176 zemalja, saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).
Iz TS navode da nema bitnih promena u rangiranju Srbije još od 2008. godine, a po rečima predsednika TI Vladimira Goatija, taj nivo ispod pedesetog mesta ukazuje na “endemsku” korupciju u društvu.
On je na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru istakao da taj nivo korupcije i te kako utiče na dolazak investitora u zemlju, ali ne u pozitivnom smislu.
Kako je dodao, nivo percepcije korupcije čvrsto je povezan sa ekonomskim razvojem u zemlji, odnosno da ekonomski nerazvijene zemlje imaju visok nivo percepcije korupcije.
Goati je istakao da je jedan od razloga za visok nivo percepcije korupcije loš pravosudni sistem, odnosno sporo dostizanje pravde i sve češća zastarelost slučajeva.
Kako je dodao, “velike ribe” koje su zajednici dužne visoke sume novca zbog zastarelosti se vrlo često “izmigolje pravdi”.
Programski direktor TS Nemanja Nenadić rekao je da se na osnovu percepcije korupcije koja se mnogo ne menja, može zaključiti da se to dešava jer ni u “stvarnosti nema bitnijih promena”.
“Od 2008. godine praktično je stagnacija, bitnijih promena u stvarnosti nema. U Srbiji nije iskorišćena prilika potpuno stabilne vlade koja je trebalo da ojača institucije – pravosudne i nezavisnih državnih organa, koje mogu da pomognu u borbi protiv korupcije”, kazao je Nenadić.
On je rekao da u borbi protiv korupcije nije iskorišćen ni proces evropskih integracija, ali je naznačio da tu još ima nade jer će proces integracija EU još neko vreme trajati.
Po njegovim rečima, u Srbiji i dalje nema dovoljno podataka o tome koliko postoji slučajeva korupcije, kao ni to koliko je slučajeva rešeno, a postoje neke “sumnjive stvari” koje nisu ispitane, a na koje je ukazano u izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije.
Transparentnost je uputila preporuke i ukazala na prioritete koje Srbije treba da ima u borbi protiv korupcije u narednom periodu, među kojima su: obezbeđenje veće javnosti rada državnih organa, smanjenje regulatornih i finansijskih intervencija države, temeljna reforma uređenja javnog sektora, poštovanje i jačanje uloge nezavisnih državnih organa i stvaranje uslova za nesputan rad medija kao i stvaranje nezavisnog, efikasnog i odgovornog pravosuđa.
Srbija je ove godine plasirana na 72. mesto (prošle godine 71), sa skorom od 42, što je neznatno bolje u odnosu na prethodne dve godine (40, 41), a isto kao 2013.
Po oceni TS, stagnacija Srbije u istraživanjima o korupciji nije uzrokovana samo činjenicom da se utisak o korupciji sporo menja, već i odsustvom suštinskog napretka u toj oblasti.
Indeks percepcije korupcije već 22. godinu za redom sačinjava vodeća antikorupcijska organizacija na globalnom nivou, Transparency International. Ove godine je rangirano 176 zemalja i teritorija, osam više nego u prethodnom istraživanju.
Zemlje se boduju na skali od 100 (veoma “čiste”) do 0 (veoma korumpirane).
Na vrhu liste se nalaze Danska i Novi Zeland sa 90 poena, a na dnu Somalija sa 10. Među bivšim socijalističkim zemljama Evrope najbolje je plasirana Estonija sa skorom od 70, a iz bivše SFRJ Slovenija sa 61. Od zemalja šireg regiona koje nisu članice EU, najbolja je percepcija o Gruziji (57).
Srbija je bolje plasirana od jedne zemlje EU (Bugarska, 41), a od suseda lošije su rangirane Bosna i Hercegovina, Albanija (po 39) i Makedonija (37). Za Kosovo se rade posebna istraživanja i tamo je ocena 36.
Izvor: Beta
Jedan Komentar na
“TRANSPARENTNOST SRBIJA: ENDEMSKA KORUPCIJA U DRUŠTVU”
Na osnovu mog slučaja koji traje već skoro 28 godina a na osnovu brojnih činjenica i dokaza imam osnovanu sumnju : – da je više očigledno korumpiranih sudija, počev od Osnovnog, preko Apelacionog, Vrhovnog kasacionog po do Ustavnog suda, koje su očigledno bile povezane te su predmete rešavale zloupotreblavajući svoj položaj, da su štimovale dokaze, da su direktno kršile Krivični zakon Republike Srbije čl. 360, (Kršenje Zakona od strane sudije), Ustav Srbije čl. 32, Evropsku Konvenciju čl. 6., Zakon o sudijama čl. 90 (stav 1, – Povreda Načela nepristrasnosti i stav 18, – Kršenje odredaba Etičkog Kodeksa u većoj meri), a sa namerom da se preko suda i lažiranih Presuda pribavi nezakonita korist odredjenoj stranci u postupku, – te molim stranke koje imaju sumnje u zakonitost postupanja sudija koje su im presudjivale u zadnjih nekoliko godina za sudije : Ljiljana Vučinić, Vesna Obradović, Vesna Popović, Ljubica Nenadić, i Sabahudin Tahirović, da mi se obrate na email adresu bgdsudovi@gmail.com
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.