Foto: AP (Petr David Josek)
Balkanska ruta je zatvorena, ali migranti ne odustaju od puta u Zapadnu Evropu. Preko Makedonije ili Bugarske, uz pomoć krijumčara, stižu i u našu zemlju. Kada se domognu severa Srbije, na pragu Evropske unije dočekuje ih visoka žičana ograda i neumoljivi mađarski graničari.
Na subotičkoj autobuskoj stanici svako veče se okuplja nekoliko desetina izbeglica. To su ekonomski migranti iz Avganistana, Pakistana, Bangladeša, a najčešće kažu da su iz Sirije.
Borave tu u proseku nedelju dana, svi već imaju nekoliko pokušaja ilegalnog prelaska srpsko-mađarske granice, ali ne odustaju.
Na telu imaju vidne rane od dugog pešačenja i žica. U pomoć im je pristigla ekipa Lekara bez granica koja im je sanirala povrede.
Iako je migrantima u Subotici na raspolaganju dobro opremljen prihvatni centar na periferiji grada, retko se tamo zadržavaju jer žele što pre da se domognu mađarske granice.
U međuprostoru između dve zemlje, na graničnom prelazu Horgoš, dvadesetak šatora sa oko stotinu migranata je ispred tranzitnog centra. Tu mogu da podnesu zahtev za azil u Mađarskoj.
Čekaju danima pred ogradom, ali mađarski službenici prihvataju tek dvadesetak zahteva dnevno.
“Dolazim iz Pakistana. Ovde sam već 20 dana, dugo čekamo za azil jer prvo propuštaju žene i decu”, objašnjava jedan od migranata.
Drugi ističe da se moli svakog dana da ga puste da preda zahtev za azil.
Ovih dana redovno pada kiša, a noći su hladne. Na lice mesta stiže pomoć Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija u vidu vode, hrane i ćebadi. Izbeglice kažu da ne gladuju, ima pomoći od humanitarnih organizacija. Najveća im je želja da ih Evropa primi.
Iako su ranije govorili da im je jedini cilj Nemačka, migranti koji čekaju ispred tranzintnog centra na mađarskoj granici, sada kažu da će prihvatiti azil u Mađarskoj samo da se domognu mira i slobode.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.