Predizborna kampanja – mala škola medijske pismenosti

Redakcija portala „FakeNews tragač“ tokom predizborne kampanje pregledala je 191 naslovnu stranu domaćih dnevnih novina (svih sem Sportskog žurnala i Mađarsoa), a u više od trećine izdvojenih naslova uočen je neki vid prekršaja Kodeksa novinara Srbije, pri čemu je prednjačio Informer, navodi se u istraživanju Novosadske novinarske škole.

Kako se navodi u zaključcima ovog monitoringa, reč je mahom o uvredljivom diskursu i etiketiranju, a retko o faktografskim lažima koje bi faktografski mogle da se obore. To što su ležne vesti izostale ne znači i da kampanja sama po sebi nije bila manipulativna, samtraju u NNŠ-u.

Prema rečima urednika portala „FakeNews tragač“ Stefana Janjića, ukoliko se izbori sprovode slobodno, bez prisile i podmićivanja, biranje opcije nikada nije savršeno racionalna odluka, lišena emocija. U izjavi za portal Storyteller on ocenjuje da je loše kada se takve odluke donose isključivo na osnovu inata i besa, ili s druge strane slepe ljubavi prema određenom kandidatu ili stranci.

“Veliki deo predizbornih medijskih strategija posvećen je upravo tome: da svoj izbor učvrstimo i zacementiramo snažnim emocijama. Otuda i forsiranje krajnje osetljivih tema poput migrantske krize ili lečenja obolele dece u inostranstvu. Teško je proceniti koliko je opšti nivo medijske pismenosti imao uticaja na ishod ovih izbora, budući da za merenje medijske pismenosti ne postoji precizna metodologija, niti uticaj medijske pismenosti jasno možemo razdvojiti od drugih uticaja i markirati ga. Uz to, postoji opravdan strah da jedan deo birača svoju odluku nije doneo slobodno – a ako za određenu stranku glasate iz straha ili zbog novca, sasvim je svejedno koliki je nivo vaše medijske pismenosti”, kaže Janjić.

On smatra da svaka predizborna kampanja može da posluži kao mala škola medijske pismenosti, odnosno prilika da pokušamo da raspoznamo prikriveno oglašavanje, pristrasno izveštavanje, ali i demagogiju i druge vrste logičkih grešaka u javnom predstavljanju kandidata.

Kada posmatramo medijsku pismenost u kontekstu nedavnih protesta u Beogradu i većim gradovima Vojvodine i Srbije, Janjić naglašava da je medijsku pismenost najbolje uvežbavati komparativnom metodom, onda kada možete da uporedite dobro i loše, aktivno i pasivno, profesionalno i neprofesionalno izveštavanje.

“Veći deo televizijske publike nije imao tu priliku za vreme demonstracija, budući da je sa kanala koji imaju nacionalnu frekvenciju servirana samo jedna, pristrasna i propagandističa verzija događaja“, dodaje on.

Ana Jaškova, predsednica Asocijacije slovačkih novinara, smatra da su ljudi koji stoje iza ovogodišnje izborne kampanje savladali pravila medijske manipulacije.

„Ostalo je samo da pretpostavljamo da će ’korisnici’ kampanje bez kritičkog sagledavanja uzmati sve što im se nudi. Glorifikacija gluposti koje smo imali prilike da vidimo, govor na nivou trogodišnjeg deteta, koji pretpostavlja da onaj ko konzumira informacije nema veće mentalne sposobnosti, poluinformacije i dezinformacije… Naravno, tu je bila i cenzura“, kaže Jaškova.

Kao nastavak niza najslabijih karika u kontekstu medijske pismenosti i predizborne kampanje, Jaškova navodi i očekivanu dominaciju vladajuće stranke u svim državnim komercijalnim i javnim medijima.

„Opstrukcija rada i ponašanje prema novinarima koji postavljaju pitanja koja nisu sastavljena u kabinetu predsednika, hapšenja i obračuni sa novinarima itd. Pionirski koraci u mobilizaciji tzv. botovske vojske na društvenim mrežama u cilju komunikacije sa mlađom populacijom“, navodi Jaškova.

Prema njenim rečima, ovi jeftini i izmanipulisani glasovi stigli su danas na naplatu, kada je zdravstveni sistem propao, a broj žrtava najveći od početka epidemije.

„I ne zaboravimo na strah. Strah pobeđuje nad integritetom, koji mobiliše uslovljenu vojsku da podrži ovu abominaciju moći“, kaže Jaškova i podseća na najjaču zloupotrebu pandemije i stanja u javnom zdravstvu i ekonomiji u korist jeftinih glasova.

Izvor: Storyteller