PISA TEST: SVAKI TREĆI UČENIK NE DOSTIŽE OSNOVNI NIVO PISMENOSTI

Svaki treći učenik uzrasta od petnaest godina u Srbiji ne dostiže osnovni nivo pismenosti, pokazali su rezultati testiranja Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća (PISA) predstavljeni 3. decembra, uz konstataciju da se osetno bolji rezultati mogu očekivati kroz nekoliko godina.

“Na skali čitalačke pismenosti, njih 38% to ne uspeva, kod matematičke 40% i kod naučne 38%”, navela je predstavnica Instituta za psihologiju Marina Videnović, na konferenciji za novinare u zgradi Vlade, na kojoj je objašnjeno da je tu reč o primenjivosti stečenog obrazovanja.

Prema njenim rečima, u Srbiji je, od aprila do juna 2018. godine, 8.442 petnaestogodišnjaka iz 190 škola učestvovalo u studiji PISA.

Ona je precizirala da je testirano 79 zemalja i da je prosečno postignuće, kako je navela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja je pokrenula tu studiju, oko 500 poena.

“U odnosu na zemlje regiona, postignuće učenika iz Srbije je više od postignuća učenika iz Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, a slabije od postignuća učenika iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Poljske”, rekla je predstravnica OECD Tijana Prokić Brojer, navodeći da je Poljska uzeta kao primer zbog dobrog obrazovnog sistema koji je brzo pokazao efekte.

“Ovo ne znači da ti učenici ne znaju da čitaju – oni to znaju, već je njima dosta problematična sposobnost da primene to što znaju u nekim svakodnevnim situacijama”, rekla je Brojer, govoreći šta znači to da se ne dostiže osnovni nivo pismenosti.

U odnosu na prethodni PISA ciklus, nisu uočene značajnije razlike, a testiranja se rade na tri godine, mada Srbija nije učestvovala u njemu 2014.

Testiranje je pokazalo da više od 80% učenika iz trogodišnjih stručnih škola ne dostiže osnovni nivo pismenosti, već je njihovo postignuće za oko 140 poena niže u odnosu na postignuće učenika iz gimnazija.

Ministar prosvete i obrazovanja Mladen Šarčević je rekao da se primećuju rezultati reformi u obrazovanju ali da se ozbiljnije poboljšanje rezultata može očekivati na testiranju 2024. godine

“Iz iskustva znam da ovo nije kratka priča, jednogodišnja biljka, već višegodišnja i ovo su duže staze”, rekao je Šarčević, navodeći da je obrazovanju potrebno mnogo veće ulaganje.

Govoreći o merama koje se preduzimaju, on je rekao da se došlo do 10.000 digitalnih učionica, dogodine i one potom biće ih po još 10.000, navodeći da se ulažu ozbiljni napori da se uslovi za usvajanje znanja u učionicama unaprede.

On je rekao da je “najgori deo koji treba da pobedimo prikazivanje lepše stvarnosti nego što jeste”.

“Otuda mnogi ‘vukovci’ na sve strane koliko hoćete, otuda je subjektivna ocena nastavnika, želja učenika, nastavnika aksiom”, rekao je Šarčević na konferenciji  za novinare na kojoj je rečeno da PISA trestiranje nije takmičenje već način da se bolje sagledaju problemi.

Ukupno je širom sveta testirano oko 600.000 đaka. Najbolje rezultate iz čitalačke pismenosti, i to znatno bolje od ostali zemalja, imali su petnaestogodišnjaci iz Kine i Singapura dok u grupi OECD zemalja prednjače Estonija, Kanada, Finska i Irska.

“Bez pravog obrazovanja mladi ljudi će propadati na marginama društva nesposobni da se uhvate u koštac sa svetom rada budućnosti i nejednakost će nastaviti da se povećava”, rekao je generalni sekretar Anhel Guria koji je predstavio izveštaj na početku dvodnevene konferencije o budućnosti obrazovanja u Parizu.

“Svaki dolar potrošen za obrazovanje generiše veliki povraćaj na polju socijalnog i ekonomskog napretka i osnova je za inkluzivnu, prosperitetnu budućnost za sve”, istakao je Guria, saopštio je OECD.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs