“Skupština Vojvodine je parlament u kojem se neguje visok nivo kulture u ophođenju, kao i međusobno uvažavanje i poštovanje”
Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor raspisao je danas redovne pokrajinske izbore za 24. april, kada će biti održani i lokalni i vanredni republički izbori.
Pastor je potpisao Pokrajinsku skupštinsku odluku o raspisivanju redovnih izbora u Vojvodini i pozvao građane da iskoriste svoje pravo i da glasaju na predstojećim izborima “za onoga koga žele”.
“Vi ste jedini koji imate pravo da odlučite ko će u sledećem mandatu imati priliku da vas predstavlja u Skupštini Vojvodine”, kazao je Pastor na konferenciji za novinare.
On je i svim strankama i ostalim učesnicima na izborima poručio da je Skupština Vojvodine parlament u kojem se neguje visok nivo kulture u ophođenju, kao i međusobno uvažavanje i poštovanje.
“Svi zajedno smo izgradili respektabilnu instituciju i to je učinak svih 120 poslanika i iz tog razloga pozivam sve na fer i korektnu kampanju, na borbu argumentima i programima”, poručio je Pastor.
Pokrajinska izborna komisija je odlučila da će birački listić za pokrajinske izbore biti štampan na svetlo zelenom papiru, a kontrolni listić na papiru boje slonove kosti.
Pokrajinski izbori biće održani po proporicionalnom sistemu. Skupština Vojvodine ima 120 poslanika, a na vlasti je u proteklom četvorogodišnjem mandatu bila koalicija Demokratske stranke (DS), Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), koja je u sličnom sastavu na vlasti bila i u prethodna tri saziva, od 2000. godine.
Poslednji pokrajinski izbori održani su 6. maja 2012. godine, po mešovitom izbornom sistemu. Tada je 60 poslanika birano po proporcionalnom a 60 po dvokružnom većinskom izbornom sistemu, tako da je svoje predstavnike u parlamentu imalo svih 45 vojvođanskih lokalnih samouprava.
Na izborima u maju 2012. godine koalicija predvođena DS-om je osvojila 56 mandata, LSV 10 a SVM osam. U opoziciji su ostali koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom sa 22 mandata, koalicija predvođena Socijalističkom partiijom Srbije sa 13 mandata, radikali sa pet, Demokratska stranka Srbije sa četiri i Liberalno-demokratska partija sa jednim mandatom.
Na kraju mandata ovog saziva, nakon brojnih prelazaka iz poslaničke grupe u poslaničku grupu, koalicija na čelu sa DS-om ima 49 poslanika, LSV je ostala na 10, SVM ima sedam, SNS 26, SPS 12, radikali pet, kao i poslanička grupa Nove demokratske stranke, a pet poslanika je ostalo izvan poslaničkih grupa.
Skupština Vojvodine usvojila je u junu 2014. godine izmene izbornih pravila glasovima poslanika vladajuće LSV i opozicionih poslanika, dok su poslanici koalicionih partnera LSV iz redova DS-a i SVM-a bili protiv tih izmena.
“Sistem koji predlažemo nije savršen, jer savršen izborni sistem ne postoji. Ali, dosadašnji sistem je bio nepravedan”, rekao je tada potpredsednik LSV Branislav Bogaroški.
Ištvan Pastor je tada rekao da SVM nije podržao inicijativu LSV, jer će na taj način više od million građana Vojvodine praktično ostati bez svoga predstavnika u pokrajinskom parlamentu, kao što veliki broj građana Srbije stalno ostaje bez predstavnika u Skupštini Srbije.
Šef poslaničke grupe DS Borislav Novaković oštro je kritikovao izmenu izbornih pravila i ocenio da je to način da se uspostavi stranačka oligarhija i da male uske grupe u vrhu stranke odlučuju ko će biti poslanici, što od poslanika pravi “glasačke mašine”.
U septembru 2015. godine DS je neuspešno inicirao novu izmenu izbornog sistema, tako što je predložio da on ostane proporcionalni, ali da bude personalizovan, kako bi se građanima omogućilo da prepoznaju na listama za koga glasaju u svojim izbornim jedinicama i kako bi znali za koga glasaju.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić raspisao je vanredne republičke parlamentarne izbore 4. marta, dok je predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izbore za lokalne parlamente raspisala 7. marta.
Izvor: Autonomija
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.