NEZAVISNA TELA U SRBIJI SE TEŠKO BORE SA POLITIČKIM UTICAJEM VLASTI

Nezavisna tela u Srbiji se teško bore sa političkim uticajem vlasti, a njihov rad umnogome zavisi od ličnosti koje ih vode, poruke su današnje konferencije posvećene radu nezavisnih institrucija u Srbiji.

Forum „Nezavisna i regulatorna tela – zašto moraju da budu nezavisna?“ organizovan je na temu rada nezavisnih institucija u Srbiji i novih zakonskih rešanja koja se tiču njihovog rada.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, govoreći o samom početku rada te institucije, rekao je da ne veruje da bi zakon o njenom osnivanju bio usvojen da su poslanici „pažljivije čitali tekst zakona“ i da je izbor, ne samo te nezavisne institucije, pod kontrolom vladajućih partija.

Šabić je ponovio da je nedavno donet Zakon o zaštiti informacija od javnog značaja i da je to „jedan od najgorih zakona koji je video“, da predstavlja loš prevod Uredbe o zaštiti podataka o ličnosti Evropske unije, a da je procedura po kojoj se donosi zakon o pristupu informacijama od javnog značaja urađen u komunikaciji sa kancelarijom Poverenika, da je pripreman transparentno i da su neke od njegovih primedbi usvojene.

Svom budućem „nasledniku“, s obzirom da mu mandat ističe 22. decembra, Šabić je poručio da mora da poseduje znanja o toj užoj stručnoj oblasti i da se upravlja zakonima i Ustavom.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Stanković navela je da je ta institucija uspela da se izbori da se njeni predlozi ne osporavaju i da i dalje nije dovoljno vidljiv značaj njenog rada.

Prema njenim rečima, funkcionisanje institucija zavisi od ličnosti koja je vodi i da pozivanje na odgovornost državnih organa često ne funkcioniše u praksi.

Ona je dodala da su izmene i dopune resornog zakona o ravnopravnosti u zastoju, da se očekuju veća ovlašćenja te kancelarije, kao i da se izveštaji razmatraju u Skupštini.

Doskorašnji zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković ocenio je da u proceduri za izbor Ombudsmana nisu poštovani standardi i preporuke domaćih i međunarodnih institucija, nego ni resornog Zakona, i da je nadležni skupštinski Odbor, kada je on bio kandidat za Zaštitnika građana zamerio „što se nije dovoljno distancirao od svog prethodnika“.

„Ako zakonodavno telo ne poštuje sopstvene propise, kako možemo da očekujemo da živimo u pravnoj državi i uređenom društvu? Imate situaciju da se prethodni Zaštitnik građana nikada nije pojavio na javnom servisu, kao i Šabić koji nije gostovao četiri godine“, rekao je Janković.

On je kazao da je odlučio da ostane do kraja svog mandata zato što je osnovna uloga zaštitnika građana da kontroliše rad organa javnih vlasti i da kada utvrdi nezakonitost i nepravilnost, uputi preporuku kako da se ti nedostaci otklone.

„Imajući u vidu da je u toj osnovnoj funkciji smanjena aktivnost Zaštitnika, smatrao sam da mogu da doprinesem tako što ću da upućujem preporuke iz svoje nadležnosti“, dodao je Janković.

Bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Božo Drašković naveo je da je problematično što je trenutni direktor te institucije, Dragan Sikimić, bio član vladajuće Srpske napredne stranke.

„Institucije čine ljudi, konkretni ljudi sa konkretnim ponašanjem“, rekao je Drašković i dodao da ti ljudi ne treba da budu skoni političkim uticajima.

On je takođe naveo da nezavisne institucije u Srbiji imaju „prokletstvo“ što zavise od političkih partija i „lažnih elita“, koje postavljaju ljude koji kasnije simuliraju rad nezavisnih institucija.

Drašković je kazao da u javnosti postoji utisak da Agencija za borbu protiv korupcije više ne postoji“, zato što se njeni predstavnici više ne pojavljuju u medijima ili na javnim nastupima.

Konferenciju je organizovala Biznis info grupa uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (National Endowment for Democracy).

Izvor: Beta