Međunarodni evropski pokret (EMI) pozvao je danas Evropsku uniju (EU) da reaguje na slabljenje demokratije u Srbiji i pokrenuo onlajn peticiju “Demokratija u Srbiji je u opasnosti EU mora da reaguje”.
Panevropska mreža sa sedištem u Briselu konstatovala je da posle višegodišnjeg “stabilnog opadanja evropskih, demokratskih normi, trenutni politički nemiri koji su zahvatili Srbiju nisu simptom zdravstvene krize već rezultat dubljih, dalekosežnijih strukturnih i demokratskih nedostataka u zemlji” i pozvala EU da uloži napor i osigura da Vlada Srbije ispuni svoje odgovornosti u kontekstu pregovora o pristupanju.
Od početka pandemije, režimi u Evropi i širom sveta koristili su krizu za kompromitovanje demokratskih principa.
Nedavni događaji u Srbiji u skladu su s tim trendom i negativno utiču na demokratiju i građansku sferu u zemlji koja je već duže na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ali gde demokratija već godinama posrće, navodi se u saopštenju EMI koje je preneo Evropski pokret u Srbiji (EPuS) kao njen član.
EMI, koji okuplja više od 80 organizacija, navodi da je upravljanje zdravstvenom krizom u Srbiji pokrenulo mnoga pitanja i da je “odluka Vlade Srbije da održi velike javne događaje i nastavi sa nacionalnim izborima, u jeku zdravstvene krize, zbunila mnoge i učinila da vraćanje drakonske mere zatvaranja odmah nakon izbora, izgleda politički motivisano”.
Uz ocenu da je poverenje već bilo narušeno, a da sada vlada i sumnja da su vlasti manipulisale podacima o broju inficiranih i smrtnih slučajeva uzrokovanih KOVIDOM-19, EMI ističe da je “u takvoj atmosferi osnovno pravo građana da pozovu svoju vladu na odgovornost”.
Talas protesta koji su pokrenuli mladi i pridružili se građani svih slojeva, manifestacija je želje građana Srbije da izraze svoju legitimnu zabrinutost zbog postupaka Vlade u odgovoru na pandemiju i njihovo pravo na protest ne bi trebalo da bude uskraćeno, niti se sme odgovoriti nasiljem, ocenjuje se u tekstu.
U saopštenju se upozorava da “pokušaj ućutkivanja demonstranata i novinara upotrebom sile predstavlja kršenje osnovnih prava”, ali i da, “na isti način, sloboda protesta ne sme biti ugrožena namerom malobrojnih demonstranata da to pravo iskoriste upotrebom nasilja”.
Uz konstataciju da posle višegodišnjeg “stabilnog opadanja evropskih, demokratskih normi, sadašnji politički nemiri koji su zahvatili Srbiju, nisu simptom zdravstvene krize, već rezultat dubljih, dalekosežnijih strukturnih i demokratskih nedostataka u toj zemlji”, EMI dodaje da je nužno da mere koje je Vlada Srbije usvojila tokom vanredne situacije, budu proporcionalne pretnji koju kriza predstavlja i da poštuju demokratske vrednosti.
Građanima je potrebna otvorenost u vezi sa odlukama koje ih se direktno tiču, i žele da budu uključeni u odgovor na zdravstvenu krizu koja je koštala previše života. Civilnom društvu i medijima treba dati snažnu, nezavisnu ulogu u nadgledanju puta zemlje ka oporavku, traži se u tekstu.
Pored pandemije, ukazuje EMI, demokratske i strukturne reforme koje će obezbediti inkluzivno i transparentno odlučivanje, uz podršku nezavisnih medija i omogućavanje dijaloga s civilnim društvom, od vitalnog su značaja za vraćanje poverenja građana i zadržavanje na “putu ka evropskoj budućnosti”.
Transformativna snaga evropskih integracija u osnovi sadrži potrebu poštovanja vladavine prava i osnovnih demokratskih principa u Srbiji, u skladu sa osnovnim vrednostima EU koja mora osigurati da Vlada Srbije ispuni svoje odgovornosti u kontekstu pregovora o pristupanju.
Takođe, EU kao i njene institucije i države članice i nedržavni akteri, moraju uložiti snažniji i fokusiraniji napor da podrže i promovišu evropske vrednosti i osnovna prava u državama članicama i zemljama kandidatima.
Međunarodni evropski pokret je osnovan 1948, posle Evropskog kongresa u Hagu. Ima višedecenijsku tradiciju i uticaj na političke aktere u Evropi, navodi EPuS.
Evropski pokret u Srbiji član je Međunarodnog evropskog pokreta od 1993. godine.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.