Izvor: Shutterstock
Srbija mora više da uskladi spoljnu politiku sa EU ako želi napredak u poglavlju 31, zaključak je uvodnih izlaganja međunarodne konferencije „Zajednička spoljna i bezbednosna politika i njen uticaj na proces pristupanja Srbije EU“.
Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib je rekao da je usaglašavanje spoljne politike deo procesa pristupanja EU i da bez toga izvesno neće biti otvoreno poglavlje 31.
Šefica pregovačkog tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević navela je da je usaglašenost spoljne politike trenutno na oko 54 odsto a da ona do momenta pristupanja EU mora biti potpuna. „To vrlo dobro razumemo kao obavezu“, rekla je Miščević.
Prema njenim rečima, problem predstavlja i to što Srbija još uvek čeka na izveštaj o skriningu za poglavlje 31, jer je bez njega nemoguće formirati pregovaračku poziciju, ali da se već mnogo radi na elementima za to poglavlje.
Ambasador Šib je naveo da spoljna i bezbednosna politika EU, kao i njima pripadajuća odbrambena politika, evoluiraju i da se na njima neprestano radi.
Prema njegovim rečima, jedna od postojećih ideja je i da se ona učini efikasnijom tako što bi se u toj oblasti povećalo donošenje odluka kvalifikovanom većinom, ali da će to zahtevati mnogo razgovora.
„U procesu smo pokušaja da povećamo međunarodni uticaj i promovišemo multilateralna rešenja u koja verujemo. Zato nam treba jača EU, Evropa koja može da stane iza svojih vrednosti. Zato nam treba jedinstvena spoljna politika i Nemačka jako radi na tome“, rekao je Šib, dodavši da članice EU samo zajedno mogu imati težinu u međunarodnim odnosima.
Šib i Miščević, kao i predsednik savetodavnog odbora ISAC fonda Milan Pajević, saglasili su se da je Srbija dosta uznapredovala u obuci civila za učešće u misijama EU, kao i da ima važnu ulogu u tim misijama.
Nemački ambasador je rekao da je Srbija „važan partner“ u evropskim misijama zbog profesionalnosti i stručnosti osoblja.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.