Foto: NJ/Magločistač
Od početka vakcinacije u Srbiji se do kraja aprila svega 0,3 odsto potpuno vakcinisanih Fajzerovom vakcinom i 0,5 odsto Sputnjikom zarazilo virusom korona, kažu u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Doktor Vladan Šaponjić navodi da je istraživanje pokazalo da je obolelo i 1,5 odsto vakcinisanih Sinofarmom i 2,5 odsto onih koji su dobili prvu dozu Astrazeneke.
“Kod Astrazeneke, Fajzera i Sputnjika pokazalo se da je među zaraženima bilo jako malo hospitalizacija i teških kliničkih slika, a u tom periodu nema registrovanih smrtnih ishoda među vakcinisanima”, rekao je Šaponjić za “Novosti”.
Direktorka “Batuta” Verica Jovanović poručuje da još nema dovoljno pouzdanih istraživanja koje bi vakcine mogle biti najdelotvornije kod novog delta soja i dodaje da će ljudi iz osetljivih grupa verovatno primiti treću dozu vakcine od proizvođača kojom su već vakcinisani.
Ona kaže da je i dalje prioritet davanje prve i druge doze, a da će, ukoliko bude nekih preporuka u vezi sa proizvođačem pri eventualnom davanju treće doze, građani biti blagovremeno obavešteni.
Krizni štab je treću dozu preporučio osobama sa ugroženim imunitetom – obolelima od autoimunih bolesti, pacijentima na hemodijalizi, nakon transplatacije, onkološkim pacijentima, ljudima sa hroničnom upalom jetre, bubrega i pluća.
Šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Beogradu Marjan Ivanuša ukazao je da je najbolja zaštita od korona virusa vakcinacija, naglasivši da niko sa sigurnošću ne može da potvrdi da je moguće u potpunosti iskoreniti ovaj virus.
“Očekujemo da ćemo uspeti da virus stavimo pod kontrolu vakcinacijom ljudi širom sveta jer je to najbezbedniji načina da steknemo imunitet i da se zaštitimo. Nadamo se da će do kraja ove godine biti vakcinisano 40 odsto svetske populacije, a do kraja iduće 70 odsto”, izjavio je Ivanuša za Blic.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.