Hamović: Srbija na samom dnu po pitanju medijske pismenosti

Hamović: Srbija na samom dnu po pitanju medijske pismenosti

Foto: Natalija Jakovljević

Izvor: Beta

26.10.2021

Kategorija: U fokusu

Direktor i glavni urednik Izdavačke kuće „Klio“ Zoran Hamović ocenio je da je Srbija po pitanju medijske pismenosti na samom dnu lestvice u Evropi jer se na godišnjem Indeksu nalazi na 29. mestu.

Reč je o godišnjem Indeksu medijske pismenosti koji procenjuje otpornost na lažiranje vesti u 35 evropskih država, koristeći referentne vrednosti iz istraživanja u domenu slobode medija, obrazovanja i poverenja stanovništva.

„Medijska pismenost polako stiče određenu poziciju u društvu i sve je više ljudi i profesija koji su zainteresovani za proces medijskog usavršavanja“, rekao je Hamović agenciji Beta.

Govoreći o tome koje su oblasti u kojima bi trebalo najviše intervenisati, odnosno koje su ciljne grupe sa kojima bi trebalo najviše raditi po tom pitanju, Hamović je rekao da prva oblast u kojoj treba raditi u cilju poboljšanja jeste škola.

„Mladima treba ponuditi sadržaj koji će im omogućiti da napreduju na individualnom i društvenom nivou. Najmanje podataka kako se nosimo sa ovim problemom imamo kod najstarijih i njima je najmanje bliska materija medijskog usavršavanja, da steknu određene veštine i budu uključeni u javni žvot jer je nedostak medijske pismenosti ujedno i nedostatak učešća u javnom životu. A to je veliki problem u obavljanju elementarnih građanskih dužnosti kao što je glasanje ili vađenje lične karte“, rekao je on.

Odgovarajući na pitanje o ulozi klasičnih medija u oblasti medijske pismenosti, direktor izdavačke kuće „Klio“ je ocenio da oni sve više postaju žrtve onih koji su brži i efikasniji.

„Kada je u pitanju štampa, nemaju tiraže ili nemaju dovoljnu gledanost i slušanost kada su u pitanju elektronski mediji. Oni više nisu dominantni kao pre i nemaju ekonomsku mogućnost da opstanu jer je tržište prezasićeno ‘klasičnim medijima’“, rekao je on.

Hamović je ocenio da ministarstva zadužena za tu oblast imaju svoje agende i programe u sticanju znanja i afirmacije medijske pismenosti.

„Ono što je važno jeste da postoji veći integritet između ministarstva i medija jer kod nas medijski prostor nije prepoznat kao ‘kreativni prostor’ i svodi se na posao koji se odnosi na žurnalistiku i lažne vesti i ne pravi se razlika između lažnih i pravih vesti„, smatra on.

Komentarišući program „Digitalni pogon“, u čijem sprovođenju učestvuje, Hamović je rekao da su njegova najvažnija dostignuća mogućnost da se stvori ambijent u kome se neprekidno stvara navika učenja o medijskoj pismenosti.

„Stvara se mogućnost da su svi uključeni u jednu vrstu stvaralaštva koja ima svoj proizvod, a program se najviše odnosi na učenike i njihove profesore“, dodao je Hamović.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.