Srbija je i dalje u grupi “delimično slobodnih” zemalja i u odnosu na prošlu godinu je izgubila dva boda u oblasti političkih prava i građanskih sloboda, navodi se u danas objavljenom godišnjem izveštaju Fridom hausa, u kojem se dodaje i da su vlasti u Srbiji na pandemiju korona virusa odgovorile netransparentno.
Srbija je ukupno dobila 64 boda. U kategoriji političkih prava Srbija je dobila 22, od ukupno 40 bodova, a u kategoriji građanskih sloboda 42, od ukupno 60.
Poslednjih godina vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nagrizala je politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva, navodi se u izveštaju.
Policija je uz upotrebu sile odgovorila na proteste u Beogradu u julu, kada su se demonstranti okupili zbog najava o zaključavanju usled epidemije korona virusa, zbog politike vlade po drugim pitanjima i načina obavljanja funkcije predsednika Aleksandra Vučića. Policija je napala demonstrante, prolaznike i novinare dok je pokušavala da rastera demonstracije koje su trajale nekoliko dana, navodi Fridom haus.
Kako se dodaje, zvaničnici u Srbiji su na pandemiju reagovali netransparentno, uskraćujući informacije o smrtnim slučajevima, a medicinski radnici koji su kritikovali postupke vlade vezano za pandemiju bili su suočeni sa odmazdom i otkazom.
“Sloboda u svetu” je godišnji izveštaj Fridom hausa o političkim pravima i građanskim slobodama koji se sastoji od brojčanih ocena i opisnih tekstova za svaku zemlju i određenu grupu teritorija.
U novom izveštaju obuhvaćen je period od 1. januara do 31. decembra 2020.
Zemlja dobija maksimum četiri poena za svaki od deset indikatora za politička prava i za svaki od 15 indikatora za građanske slobode, pa je maksimalni broj bodova za politička prava 40, za građanske slobode 60, odnosno ukupno 100.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.