Vlasti u nekim krhkim demokratijama koriste niz finansijskih i pravnih alatki da ućutkaju nezavisno novinarstvo i podrže prijateljski nastrojene medije, upozorio je Fridom haus u novom izveštaju u kojem se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz mađarskog premijera Viktora Orbana, navodi kao primer vođe koji vešto radi na gušenju nezavisnih medija.
„Vlada Viktora Orbana u Mađarskoj i administracija Aleksandra Vučića u Srbiji, vrlo su vešto radile na gušenju nezavisnog novinarstva i kritičke misli, prateći tragove populističkih sila. Oba lidera omogućila su da vlasništvo nad medijima ode u ruke njihovih prijatelja, omogućavajući tako da mediji sa najvećom gledanošću podržavaju vladu dok sa druge strane klevetaju protivnike“, navodi Fridom haus.
U izveštaju Sloboda i mediji za 2019. godinu, objavljenom danas, dodaje se da oba lidera rade na tome da potpuno rasformiraju institucionalnu kontrolu vlasti i centralizuju moć u svojim rukama.
Kako se navodi, oni su takođe imali koristi od evropske podrške i neefikasne domaće opozicije, ali dominacija medijima podupire njihov uspeh.
Poslednjih nekoliko godina pojavile su se „nove alatke“ koje neliberalne vođe u krhkim demokratijama koriste da kontrolišu i prisvoje medije, sa ciljem da osiguraju ostanak na vlasti. Te alatke isključuju taktike kao što su cenzura, sila ili otvoreno zastrašivanje novinara i umesto toga koriste niz metoda za pridobijanje medija. Radi se o nizu pravnih, vanpravnih i ekonomskih strategija za primenu pritiska na kritički nastrojene medije, s jedne i podržavanje prijateljskih medija, s druge strane, navodi Fridom haus.
Mađarska je glavni primer gde je pridobijanje medija bilo uspešno, dok Vučić i njegovi saveznici slede Orabanov put, ali još treba da učvrste kontrolu nad srpskim medijima, navodi Fridom haus koji podseća da su obe zemlje u njegovom izveštaju o slobodama u svetu pale sa ocene slobodne na delimično slobodne demokratije.
Stepen učvršćivanja vlasništva nad medijima viđen u Mađarskoj tek treba da se desi u Srbiji, navodi Fridom haus, ali dodaje da je u nedavnim privatizacijama, nekoliko medijskih kuća došlo u ruke vlasnika prijateljski nastrojenih prema vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Takođe se događaju pojedinačne kupovine od strane ljudi bliskih vlasti.
Kao ilustraciju osvajanja kontrole nad medijima, Fridom haus navodi nekoliko primeraprodaje medija ljudima bliskim SNS.
„Krajem 2018. godine, brat visokog zvaničnika SNS kupio je dva televizijska kanala sa nacionalnom frekvencijom. On je takođe vlasnik i tri internet portala, radio stanice i devet kablovskih programa“, navodi Fridom haus u izveštaju, govoreći zapravo o prošlogodišnjojprodaji televizija O2 i Prva, koje je kupio Srđan Milovanović, brat Zvezdana Milovanovića, poverenika SNS u Nišu.
Još više zabrinjava oblik finansijskog pritiska u Srbiji, odnosno maltretiranje medija od strane poreskih vlasti, piše u izveštaju.
U 2017. godini je nedeljnik Vranjske novine svakodnevno posećivan što se podudarilo s objavljivanjem intervjua s bivšim šefom poreske uprave, i vlasnik je na kraju objavio da novine više ne mogu da izdrže pritisak i prestaju da izlaze.
U 2018. godini novi vebsajt Južne Vesti poznat po kritičkom izveštavanju s juga Srbije je bio podvrgnut petoj višemesečnoj poreskoj proveri u pet godina.
Opisujući neliberlane alatke za pritiske na medije, Fridom haus navodi da vlade ponekad donose zakone i propise da zastraše, ili da se mešaju u rad novinara, ili da im iscrpe resurse. Međutim, neliberalne alatke retko sadrže tu vrstu instrumenta kao što su otvorena pravna represija, kao što je cenzura, koja bi odmah izazvala osude susednih demokratija i onih koji prate medije. Umesto toga to je politizovana primena tehničkih propisa kojima se vrši pritisak na nezavisne medije.
Slično Mađarskoj, Srbija podriva slobode medija kroz politizovane manipulacije zakona. Kleveta je dekriminalizovana i medijski zakoni zemlje su inače u skladu sa međunarodnim obavezama. Međutim političari i dalje podnose skupe tužbe za klevetu i traže ogromne odštete.
Medijska regulatorna tela u Srbiji ne pokazuju otvoreno neprijateljstvo prema nezavisnim medijima kao u Mađarskoj, ali ona nemaju kapacitet da primene inače dobro formulisane sprske medijske zakone, piše Fridom haus.
Regulatorna medijska agencija REM je samo delimično personalno popunjena i operativno je nefunkcionalna, navodi Frudom haus i dodaje da agencija nija uspela da ukaže na dominaciju vladajuće partije u medijskom okruženju za vreme izborne kampanje.
Srpsko medijsko okruženje je mnogo oštrije prema novinarima koji rade svoj svakodnevni posao nego mađarsko, navodi Fridom haus.
Blaćenje i verbalno uznemiravanje od strane političara i onlajn naloga su sveprisutni i napadi tabloida naklonjenih vladi su redovna pojava.
Medijski radnici se često nazivaju izdajnicima, stranim plaćenicima.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.