Izvor: Pixabay.com
Zaposlenima mora biti dozvoljeno da van radnog vremena isključe digitalne uređaje a da se zbog toga ne suoče da posledicama, složili su se 2. decembra u Odboru Evropskog parlamenta za zapošljavanje i socijalna pitanja (EMPL).
Taj odbor je sa 31 jednim glasom za, šest protiv i 18 uzdržanih usvojio rezoluciju u kojoj se navodi da članice EU moraju da obezbede da radnici mogu da ostvare svoje pravo “da se diskonektuju”, uključujući i kolektivnim ugovorima.
Evroposlanici su istakli da je to pravo od vitalnog značaja za zdravlje zaposlenih, saopštio je Evropski parlament.
Kultura “uvek uključen” i rastuće očekivanje od zaposlenih da budu stalno dostupni može negativno da utiče na balans između života i rada, fizičko i mentalno zdravlje, kao i blagostanje ljudi, uvereni su u Odboru.
Poslanici iz EMPL pozvali su Evropsku komisiju da predloži EU direktivu o pravu da se bude “isključen” koje nije eksplicitno navedeno u pravu EU.
Oni su istakli i da mogućnost da se isključe sa posla treba da bude osnovno pravo koje dozvoljava radnicima da se bez posledica ne bave radnim zadacima i elektronskom komunikacijom van radnog vremena.
Očekuje se da se o ovoj nezakonodavnoj rezoluciji glasa na plenarnoj sednici u januaru 2021.
Nakon što je odobri EP, biće prosleđena Komisiji i članicama EU na sprovođenje kao deo budućih regulativa.
Prema istraživanju Evropske fondacije za unapređenje uslova života i rada (Eurofound), više od trećine radnika EU sada radi od kuće.
Digitalni alati i informaciono-komunikacione tehnologije omogućavaju rad s bilo kod mesta i u bilo koje vreme ali mogu da imaju ozbiljne posledice jer produžavaju radno vreme, brišu granice između rada i privatnog života i doprinose pojavi “digitalnih nomada”, što je sve pojačano u uslovima korona krize, navodi se.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.