Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, foto: Magločistač (arhiva)
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas da se u Srbiji nalazi između 7.000 i 10.000 migranata, da je oko 4.600 migranata u centrima za azil, dok ostali lutaju jer u smeštajnim centrima nema mesta.
Đurović je na konfereniciji u Beogradu o migrantima, kazao da je od 8.956 ljudi koji su izrazili nameru za dobijanje azila u Srbiji, samo 540 podnelo zahtev.
“Šta je sa svim ovimo ostalim ljudima?”, pitao je on i dodao da su od početka godine do 1. oktobra izdateo 204 lične karte, a dodeljeno samo 24 odobrenja za azila što pokazuje, kako je rekao, da sistem ne funkcioniše i da je spor.
Po podacima sa terena, naveo je Đurović, na ulicama Beograda je najmanje 1.000 migranata, a na severu Srbije 800 do 1.000. On je rekao da nije volja tih ljudi da borave po parkovima i ulicama, već su tamo jer nemaju gde drugde da budu.
“Smeštajni kapaciteti su puni, nema mesta u svim centrima”, rekao je Đurović i dodao da su “uslovi u centrima neujednačeni, jer u pojedinim centrima nema dovoljno kreveta, ćebadi, tople vode i higijenskih uslova”.
On je rekao da u Centru za azil u Krnjači u sobi sa šest kreveta spava 13 migranata, da se centar ne čisti, da ljudi peru veš bez deterdženata, da im nedostaje odeća, a da mnogo migranata ne uspeva da svakog dana dobije hranu.
Kako je rekao, nepovoljni higijenski uslovi u centrima za migrante doveli su do problema s vašima i šugom.
“Te pojave su nastale u centrim za azil gde se ne pere ćebad, nema tople vode, nema higijene, a, s druge strane, imaju preporuke da se ti ljudi zatvore u centrima zbog okoline, a u njima su se razboleli”, rekao je Đurović i pohvalio Centar za migrante u Preševu u kojem su uslovi dobri.
On je dodao da se oko 300 migranata nalazi na granici s Makedonijom, a da se sve više zemalja “ograđuje” i da u Srbiji ostaje sve veći broj ljudi.
“Srbija nema odgovor na izbegličku krizu. Nepovećanje smeštajnih kapaciteta i ograničavanje kretanja tih ljudi ne bi rešilo situaciju… Ljudi imaju pravo na smeštaj, pogotovo ako hoće da traže azil – po Ustavu (Srbije) i Konvenciji o statusu izbeglica”, rekao je on.
Po njegovim rečima, Srbija je dužna da poveća smeštajne kapacitet, da obezbedi higijenske uslove u smeštaju za migrante, kao i da im izda potvrde koje bi im olakšale neke postupke, među kojima je i odlazak kod lekara.
Đurović je rekao da je neophodno uspostaviti procedure za utvrđivanje da li je neko ekonomski migrant ili ne, a ne konstantno govoriti o ekonomskim migrantima koji dolaze iz Avganistana čime se u javnosti “ubija razumevanje” za te ljude.
Psihološkinja Jana Stojanović kazala je da se na terenu mogu videti stariji ljudi, kao i mnogo tineđžera koji, bežeći od rata, putuju bez pratnje i ne mogu da dobiju podršku u prihvatnim centrima.
“Granice su se zatvorile, ljudi su se razdvojili od porodica. Umorni su i frustrirani, prebijani od strane policije na granicama”, rekla je Jana Stojanović.
Ona je ocenila da se psihološko stanje migranata u Srbiji pogoršava, ljudi se “povlače u sebe”, zbog čega su im neophodni pomoć i razumevanje.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.