Građani su sve nezadovoljniji zbog odlaska mladih iz zemlje i razočarani nemarom države povodom “odliva mozgova”, ali svoju decu podržavaju u nameri da se odsele, navodi “Demostat” pozivajući se na rezultate dosadašnjih istraživanja.
Jaku želju za iseljenjem iz Srbije ima 29 odsto mladih, dok 46 odsto njih pokazuje umerenu nameru da ode u inostranstvo, pokazuju podaci Studije o mladima u državama Jugoistočne Evrope 2018/2019, koju je izradila Fondacija Fridrih Ebert a koju je ekspertsko-istraživački tim Demostata već obrađivao.
“Postoje istraživanja Zavoda za statistiku koja pokazuju da većina sugrađana podržava odlazak svoje dece u inostranstvo, to nije iznenađujući podatak, ali sa druge strane oni ne podržavaju odlazak tuđe dece odnosno zabrinjava ih taj trend generalno”, kaže sociološkinja Milica Vesković Anđelković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Ona naglašava da stare više brinu “populacione politike koje država vodi – što se ne radi ništa institucionalno da se održi kontakt sa onima koji su otišli, dakle, ne postoji nikakva saradnja sa dijasporom ni ekonomska razmena”.
“Nije dovoljno da oni šalju novac direktno svojim porodicama nekim kanalima, već osmisliti politike koje će omogućiti da se njihova znanja i iskustva iz inostranstva primene i ovde, iskoristi ono što su oni naučili u inostranstvu. Da šalju svoje kontakte, ideje i znanja, to je ono što bi zadovoljilo starije”, smatra Vesković Anđelković.
“Nemamo ni iole precizne statističke podatke koliki je broj mladih ljudi napustio zemlju, gde rade, na kojim su univerzitetima… Mi ne vodimo računa o njima i onda je apsurd da se kuka što mladi napuštaju zemlju a ništa se ne radi da se uspostavi veza sa tim ljudima. Institucionalno nije obezbeđeno da se sa njima održava kontakt”, kaže sociolog Srećko Mihailović.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.