Izvor: Pixabay.com
Demograf Goran Penev ocenio je da podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o broju umrlih i rođenih u prvih pet meseci ove godine upućuju da je maja 2021. prekinut vrlo nepovoljan trend smrtnosti zabeležen u martu i aprilu, ali da je moguće da na kraju godine Srbija ima 80.000 manje stanovnika.
Penev je agenciji Beta kazao da je u Srbiji u maju umrlo 10.525 osoba, što je smanjenje od nešto preko 2.000 umrlih u odnosu na stanje iz marta i aprila ove godine.
“Međutim, i taj manji broj umrih u maju je za oko četvrtinu veći od broja umrlih u istom mesecu prošle i pretprošle godine, odnosno veći i od bilo kog mesečnog broja umrlih u 2019. godini”, naveo je on.
Prema njegovim rečima, broj živorođenih u maju (4.762) je neznatno veći nego u aprilu, ali je 2,7 odsto manji nego maja 2020. godine, a čak za 13 odsto manji nego istog meseca 2019.
“Takva kretanja osnovnih vitalnih događaja su prošlog meseca rezultirala više nego dvostruko većim brojem umrlih nego živorođenih (221 umrlih na 100 živorodjenih), tj. negativnim mesečnim prirodnim priraštajem od blizu 5.800 lica. Stanje je još nepovoljnije ukoliko se ono posmatra od početka 2021. godine. Tada je za samo pet meseci broj umrlih bio za 33.000 veći od broja živorođenih”, kazao je Penev.
O razmerama ovogodišnjeg negativnog prirodnog priraštaja, dodao je on, vrlo ilustrativan je podatak da je za celu 2019. godinu iznosio 37.000.
“Predviđanja za 2021. svakako nisu ohrabujuća. Ukoliko bi se zadržao ovogodišnji prosečan dnevni negativan prirodni priraštaj, do kraja godine, razlika između broja umrlih i broja živorođenih bi mogla da dostigne 80.000”, ocenio je demograf.
Prilikom postavljanja takvih demografskih prognoza, objasnio je Penev, treba voditi računa da se radi o prethodnim podacima, kao i da su, s obzirom da je pandemija kovida-19 i dalje u jeku, mogući nepovoljniji, ali možda i povoljniji scenariji od sada očekivanih.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.