Foto: mc.rs
U Srbiji je razoren politički život, trenutna vlast je uspela, ali i prethodna je učestvovala, da građane dovede u stiuaciju anti-političkih principa. Da svojim postupcima i nečinjenjem onoga što su obećali u kampanji ljudi postanu ravnodušni, ocenio je za televiziju N1 profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić.
On smatra da bi, zbog čestih “preletanja” poslanika u Skupštini Srbije, trebalo menjati izborni zakon i uvesti većinski sistem, umesto proporcionalnog.
“To je posledica zakona i pokazuje da su naše partije autoritarne, partije vođa, da njihovi najbliži saradnici ne znaju ni kakvi su programi, statuti, prepoznaju se preko lidera i lideri ih vode. Neki ne mogu da izdrže pritisak, neki kalkulišu. Mnogo manjkavosti, trebalo bi menjati izborni zakon“, kazao je on.
Napominje da je pravo na promenu stranke nastalo u okviru razvijenih svetskih demokratija jer to omogućava slobodu poslaniku da raspolaže mandatom i da nije rob i poslušnik partije, te da može da kritikuje i da ne glasa kao njegova partija. Međutim, kako dodaje, kad se taj mehanizam ugradi u zakon, onda nastaju loše posledice.
“Zato bi Srbija trebalo da menja proporcionalni i vrati većinski sistem, da građani znaju kome daju glas. A ako se izabrani predstavnik ne ponaša kako treba onda da bude kažnjen na sledećim izborima. Parlament je svetilište političke vlasti, donosite zakone od kojih zavisi način života i ako tu nemate najbolje ljude i ako to ljudi ne dožive kao čast i odgovornost, pristojnost…”, naveo je Čupić.
On kaže da je posle demokratskih promena očekivao da na vlast dolaze časni ljudi, ali da je nakon početne energije to splasnulo i da je došlo do urušavanja građanskog elementa.
“Sada nemamo građane, imamo podanike, ljude koji su u nevolji i koji preživljavaju. Imamo i sposobne koji su najbolji, ali odlaze i rade u svetu”, rekao je Čupić.
Izvor: Autonomija, N1
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.