Broj ustavnih žalbi koje građani podnose Ustavnom sudu Srbije raste iz godine u godinu, ali, s druge strane, broj žalbi koje Ustavni sud usvoji i ustanovi povređena prava građana “dramatično opada”, neki su od zaključaka studije Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) “Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti – stanje i perspektive”.
“Ustavna žalba je ubedljivo najčešća pravna forma kojom se građani i institucije obraćaju Ustavnom sudu i ona, u proseku, čini 95 odsto svih predmeta ovog tela. Ipak, više od dve trećine tih predmeta Ustavni sud odbacuje, tj. ne uzima dalje u razmatranje i odlučivanje, čime je ona postala nedelotvorno pravno sredstvo, odnosno sredstvo koje ne vrši svoju osnovnu funkciju”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da “zabrinjava podatak da je osam puta veći broj ustavnih žalbi koje građani podnesu Ustavnom sudu od broja žalbi koje Sud usvoji”.
U saopštenju je ocenjeno da je osnovna nadležnost Ustavnog suda, ocena ustavnosti i zakonitosti, potisnuta u drugi plan i “gotovo neprimetna” u praksi Suda.
Ustavni sud ne vodi proaktivnu komunikaciju sa javnošću pa je tako navedena studija pokazala da u poslednjih pet godina, Ustavni sud nije organizovao nijednu konferenciju za novinare, niti je, kako se ističe u saopštenju, sudeći prema sadržaju sajta te institucije, izdao saopštenje za medije.
“U analizi 80 sajtova medija, udruženja, političkih stranaka i institucija, najveći broj vesti je objavljen na sajtovima online izdanja medija poput Danasa, N1, RTS, Politike, zatim na sajtovima udruženja penzionera kao što su Penzin i Penzioner vojni”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da navedeni podaci ukazuju da je “hitno potrebno ispitati načine i mehanizme odlučivanja Ustavnog suda”.
Studiju “Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti – stanje i perspektive” izradili su profesori ustavnog prava i pravnici, članovi tog strukovnog udruženja, analizirajući rad tog Suda od 2014. do 2018. godine, odnosno od 2008. do 2014. godine kada je u pitanju odnos Ustavnog suda prema praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.