BEOGRADSKI PARKOVI: TRAVA PREČA OD SOLIDARNOSTI

Sve su teži uslovi u kojima izbeglice i migranti provode dane u parkovima kod Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta, u centru Beograda. Naime, upravo u danima u kojima je broj nevoljnika koji spavaju pod vedrim nebom još jednom povećan, gradske vlasti su otpočele obnavljanje travnjaka u parkovima. To budi sumnje da radovi nisu počeli slučajno baš sada, te da su gradske vlasti samo potražile izgovor da podstaknu izmeštanje ovih ljudi u izbegličke kampove. Oni tamo, ne žele da odu.

Odužio se red u kome se čeka obrok i pomoć u odeći i obući – svakodnevno sledovanje za izbeglice i migrante u parku kod beogradske Autobuske stanice. Okupilo ih se više desetina: iz ruke u ruku idu sendviči, pantalone, patike – pertle.

Osim granice sa Mađarskom koju danima ne mogu da pređu, sada im je i u ovom parku limitirano kretanje – zbog ograđene zemlje koju su radnici “Zelenila“ prosejali i posadili semenje trave.

“Noćas je dolazio policajac koji mi je rekao ne mogu da spavam ovde. Tražio je od mene da promenim mesto. Upitao sam ga: ’A gde da idem, nemam gde da idem’? Stvara mi sve to sada dosta problema“, prepričao nam je Pakistanac Muhamed Saniproblem koji je imao u sred noći.

Strahuje da bi mu se eventualna registracija u Srbiji isprečila u ostvarenju cilja – odlasku u Nemačku. Zato bira da spava pod otvorenim nebom.

„Ako bih želeo u kamp, morao bih da dam otiske. Samim tim u slučaju da budem uhvaćen bio bih deportovan u Srbiju – gde ne želim da ostanem“, kaže Muhamed.

Ostali članovi grupe sa kojom putuje igraju društvenu igru “Čoveče, ne ljuti se“, dok je tu u blizini oko razvodnika za struju sprovedenog iz punkta Info parka – nevladine organizacije koja pomaže izbeglima, okupljeno njih nekoliko koji pune mobilne telefone.

Među njima je Islam Adin, Avganistanac koji većinu vremena boravi u parku preko puta. Tom mestu odomaćilo se ime “Avgani park” zbog velikog broja njegovih sunarodnika koji se tu okupljaju.

“Ovaj park je problem, onaj je problem. Ako se sa ovim nastavi ne znam gde bih spavao. Možda nam pomogne UNHCR. Deluje mi kao da nastoje ljude da oteraju iz parka i zbog toga sam nesrećan. Mnogi ljudi su ovim parkovima i sada im se pravi problem“, kaže nam Islam Adin.

Ovo traje od prošle srede kada su se radnici beogradskog „Zelenila“ pojavili u parku kod Autobuske stanice ogradivši travnjake i posadivši novo semenje trave. Ista stvar se od ponedeljka događa i u takozvanom “Avgani parku“.

Volontere organizacije Info park zainteresovao je njihov tajming obnavljanja travnjaka. Muhamed Saber humanitarac Info parka obrazloženje tumači kao jeftin izgovor.

“Tvrde da je sve ovo ranije planirano. Navodno je trebalo da počnu mnogo ranije ali su odlagali. To samo prisiljava izbeglice da ne spavaju u parku, a od nadležnih smo dobili nekakve glupave izgovore. Ovo nije rešenje, ako žele da izbace izbeglice neka to učine nekako drugačije. Porodice su ranije spavale na zemlji – travi. Sada to čine u blatu“, kontatuje Muhamed Saber.

Prelazeći ulicu ulazimo u takozvani “Avgani park“. Deo je ograđen narandžastim ogradama, ostale “slobodne” travnjake preplavili su ljudi. Radnika “Zelenila“ nema nigde.

Hasan student iz Avganistana uporan je u nameri da ga ne napusti. Kaže nam da želi da ostane sa prijateljima sve dok mu se ne ukaže prilika da pređe mađarsku granicu.

“Svi nam sugerišu da napustimo park i odemo u park. Mi to ne želimo, hoćemo da ostanemo ovde. Tu su naši prijatelji. Šta bismo radili u kampu? Želimo da se otvori mađarska granica kako bismo otišli. Ne želimo da se zadržavamo u Srbiji“, poručio je Hasan.

Izvor: Slobodna Evropa (Milan Nešić)