Tomislav Žigmanov, izvor: youtube.com (screen shot)
Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov zatražio je danas od vlasti u Srbiji da reše probleme koje je Evropska komisija navela u svom Izveštaju o napretku Srbije, a koji se tiču poštovanja prava nacionalnih manjina.
Žigmanov je u saopštenju za javnost podsetio da se u izveštaju Evropske komisije navodi da su područja tradicionalno nastanjena manjinskim grupama i dalje među najnerazvijenijima i najsiromašnijima.
Podsetio je i da još uvek traju izmene dva krovna zakona koja regulišu položaj nacionalnih manjina, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, čije izmene, kako je naveo, ne odgovaraju evropskim standardima i odudaraju od instrumenata ključnih evropskih institucija, a pre svega Saveta Evrope i OEBS-a.
Prema njegovim rečima,u izvestaju se ističe i da i dalje nema rješenja za problem nedostatka udžbenika za srednje škole na manjinskim jezicima, što posebno pogađa hrvatsku zajednicu jer je proces za rešenje tog problema tek započet.
Žigmanov je podseti da se u Izveštaju Evropske komisije konstatuje da manjinski mediji i dalje ostaju veoma ranjivi nakon privatizacije medija, pa najveći problem ostaje njihovo nedovoljno i neujednačeno finansiranje, dok na republičkom nivou i dalje nedostaje adekvatno unapređenje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina.
On je pozdravio napredak koji je Srbija načinila u procesu EU integracija, posebno kada je reč o ekonomskim reformama, koje daju rezultate kada je u pitanju makroekonomska situacija.
Podsetio je da je Evropska unija nedavno usvojila novu Strategiju za Zapadni Balkan i dodao da će najviše od Srbije zaisiti kojom brzinom će se odvijati pregovori.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.