VANREDNA SEDNICA GRADSKE SKUPŠTINE: RATARI USKRAĆENI ZA DRŽAVNO ZEMLJIŠTE

Novina od ove godine je i ta da se sve raspoloživo a obradivo poljoprivredno zemljište izdaje samo stočarima po pravu prečeg, od toga polovina individualnim poljoprivrednim gazdinstvima a ostatak kompanijama koje se bave stočarstvom, što je posledica primene Izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, usvojenih krajem prošle godine.

Odbornici Skupštine Grada Subotice usvojili su Rešenje o donošenju Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za 2016. godinu, što je bila i jedina tačka dnevnog reda za danas sazvanu 8. vanrednu sednicu Skupštine, ujedno i poslednju u ovom sazivu.

Najinteresantniji segment tog Programa za odbornike bio je onaj koji se tiče površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a radi se o ukupno 18.319 hektara prema podacima Službe za katastar nepokretnosti, što je znatno više u odnosu na 2010, kada se ta površina procenjivala na nepunih 16 hiljada hektara.

“Dosta odbornika ni dan-danas nema sasvim saznanje kako se godišnji program radi i zbog čega se svake godine pojave različiti podaci u njemu. I po starom i po novom zakonu, svaka lokalna samouprava je dužna do 30. oktobra da traži podatke od republičkog geodetskog zavoda o stanju državnog zemljišta na lokalu. Znači, što se tiče količine državnog zemljišta ovde, jedno je pitanje koliko ima državnog zemljišta u ovom trenutku, a drugo pitanje je koliko je od toga obradivo poljoprivredno zemljište”, objašnjava razliku u podacima član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu Šimon Ostrogonac, navodeći da ukupno zemljište u državnoj svojini obuhvata i puteve, groblja, fudbalska igrališta, čak i Gradsku kuću.

“Zbog čega se u katastru i dan-danas te površine vode kao poljoprivredno zemljište, to je drugo pitanje sa kojim treba da se pozabavimo nakon donošenja ovogodišnjeg programa. Ima jako puno sitnih čestica parcela u privatnom vlasništvu koje su prešle u državno vlasništvo bez znanja tih ljudi koji su vlasnici, a u stvari su samo korisnici. Zbog ovakvih problema svake godine variraju brojke što se tiče državnog zemljišta, a ja odgovorno mogu da tvrdim da obradivog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Grada Subotice ima između 12 i 13 hiljada hektara, koliko godinama unazad dajemo u zakup”, zaključio je on.

Usvojenim Programom za 2016. predlaže se za davanje u zakup 14.695 hektara, ali koliko je i od toga zaista obradivo, saznaće se tek nakon potpisivanja ugovora sa zakupcima, kada “zakupci budu javili koliko je od opredeljene površine stvarno za poljoprivrednu proizvodnju, a koliko nije”, pojašnjava dalje Ostrogonac.

Foto: Magločistač

Novina od ove godine je i ta da se sve raspoloživo a obradivo poljoprivredno zemljište izdaje samo stočarima po pravu prečeg, od toga polovina individualnim poljoprivrednim gazdinstvima a ostatak kompanijama koje se bave stočarstvom, što je posledica primene Izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, usvojenih krajem prošle godine.

„Sve to zemljište je u prethodnom periodu od 2006. do 2011. bilo izdavano individualnim poljoprivrednim gazdinstvima putem licitacije. Sada licitacije neće biti, barem ne u prvom krugu. Primerenije rešenje bi bilo da se Zakon ukine, pa da se napiše novi koji će biti pravedan, koji će izvršiti restituciju, koji će jako dobro klasifikovati sve državno zemljište i upravljati njime. Sve ovo što se sada radi – davanje 30 posto zemljišta potencijalnim investitorima, prodaja zemlje malim gazdinstvima koja ne mogu da je kupe, izdavanje po pravu prečeg samo stočarima – nije dobro rešenje. Šta je sa onim ljudima koji obrađuju zemlju, koji su ušli u velike kredite, kupili velike mašine? Šta će oni da rade“, pita se Daniel Kovačić iz opozicione Demokratske stranke.

Da za ratare neće ostati ništa, potvrdio je i Šimon Ostrogonac rečima “otprilike je situacija takva”. Formalno, ratari će moći da učestvuju u licitaciji onog zemljišta od kog stočari odustanu, a budući da se već sad sa sigurnošću može reći da se radi o parcelama lošeg kvaliteta, za očekivati je i da će izlicitirana cena biti znatno niža od početne, za koju se još uvek ne zna koja je.

“Mi smo dobili zapis od Ministarstva da se mora uzeti u obzir prosečna klasa i kultura na teritoriji Srbije. Veliko je pitanje šta je to, da li će se gledati po okruzima ili za celu Srbiju jer sasvim je drugačija situacija ako se u obzir uzme južna Srbija ili samo Vojvodina”, rekao je Ostrogonac, navodeći da će se takva situacija reflektovati i na gradski budžet u koji će se sliti znatno manje novca, budući da je prošlogodišnja prosečna cena zakupa bila 257 evra po hektaru, dok će ove godine biti ispod 200.

Prema oceni opozicije, u budžet Grada Subotice će se na ovaj način sliti 20 posto manje sredstava po osnovu izdavanja obradivog poljoprivrednog zemljišta, dok za poziciju gradska kasa ipak na taj način neće biti siromašnija, već bogatija jer će na kraju krajeva građani dobijati jeftinije proizvode na pijaci zahvaljujući predloženim rešenjima koje favorizuju stočare, kako je obrazložio Ilija Maravić, odbornik Srpske napredne stranke.

Jedina tačka slaganja pozicije i opozicije bila je ona oko ilegalno obrađivanog zemljišta, za koje i jedni i drugi drže da treba da se utvrditi imenom i prezimenom ko su (bili) uzurpatori, za šta, međutim, volju nije pokazala ova, ali ni prethodna vladajuća garnitura.

Foto: Magločistač

Nezavisno od dnevnog reda, odbornik Silard Almaši odlučio je zato da poslednje skupštinsko zasedanje u ovom sazivu obogati malim performansom, pa je uputio pitanje još uvek aktuelnom gradonačelniku Maglai Jeneu gde je nestalo 400.000 „ukradenih“ opeka iz Narodnog pozorišta, i simbolički prosuo 400.000 seckanih papirića pred predsednika Skupštine.

„Tražim od gradonačelnika Jenea Maglaija da objasni gde su nestale ukradene cigle i gde je nestao naš ukradeni život“, zapitao je Almaši, rekavši da je Maglai poslednjih 20 godina u vlasti i da treba da zna odgovor.

(Magločistač)

[clear]