SUBOTIČKO SAMOPONIŽAVANJE

Donekle i zbunjuje odluka ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladena Šarčevića da sedam dana nakon što je prvi čovek Subotice Bogdan Laban izveo nasilni incident, te sasuo niz retko zabeležnih uvreda na račun svog stranačkog kolege, o čemu postoji i audio zapis, upravo sa njim obiđe jednu osnovnu školu.

Posetili su školu “Sonja Marinković” u ovom gradu na severu Vojvodine a ministar je poručio da je veoma zadovoljan načinom na koji lokalna samouprava brine o obrazovanim ustanovama.

Na to je gradonačelnik Laban konstatovao da samo zajedničkim snagama moguće obrazovanje učiniti boljim.

“Zahvaljujem ministru na poseti, a Vladi Srbije i Pokrajinskoj vladi Vojvodine što su samo u toku ove godine uložili više stotina miliona dinara u naše škole. Zahvalan sam što smo u prilici da učenicima obezbedimo bolje uslove, ali i nastavnicima, jer će na taj način biti u mogućnosti da podignu lestvicu znanja”, rekao je on.

Sve se događa dok je slučaj gradonačelnika Labana, bez obzira na izvinjenje koje je javno uputio, i dalje tema koju analiziraju i prepričavaju u gradu koji vodi.

“Normalan čovek ne može da shvati ovo što se dogodilo. Jedan drugom preti da će mu iščupati grkljan. Srpska napredna stranka (SNS) se prema građanima odnosi sasvim bahato. Nemaju nikakvo poštovanje za građane”, kaže Subotičanin Sabo Lajoš.

Njegov sugrađanin Slavko Tomasović, međutim, kaže da bi bilo pogrešno primere političke bahatosti pripisati samo partiji koja je vladajuća u Srbiji i Subotici.

“To nije karakteristično samo za SNS, niti samo za Suboticu. Tako se ponašaju sve stranke u našem političkom prostoru. To je, čini se, u našem mentalitetu, ali verovatno i posledica toga da građani nisu upoznati sa političkom situacijom, niti ih ona više interesuje. Tako da političari mogu da se ponašaju kako hoće i rade šta hoće. Građani prosto ne veruju više da mogu bilo šta da izmene, što je velika greška”, kaže Tomasović.

Pošto se od juna 2016. godine kada je izabran za gradonačelnika Subotice, pa do skandala koji je izazvao, Bogdan Laban ni jednom nije obratio javnosti ili novinarima, verovatno bi izvan tog grada malo ko i znao da taj čovek postoji.

U prvi plan dospeo je posle napada na neistomišljenika iz sopstvenih stranačkih redova Vladimira Polovinu.

Po žestini verbalnog napada, pominjanja “čupanja grkljanja”, šamara i opomena da je “to tek početak”, moglo bi se zaključiti da je ovaj incident ozbiljan signal da se građani Subotice zapitaju – ko vodi grad.

Ipak, iako je većina ostala šokirana događajem, to se moglo primetiti tek na internet forumima, navodi subotički istoričar Mirko Grlica.

“Neobično je da ljudi na tom položaju čak i u najprivatnijoj komunikaciji koriste takav rečnik. Ali činjenica je da mi već duže vremena živimo u svetu u kojoj je takav način komunikacije, izgleda, postao uobičajen. To nije sankcionisano i on sad povremeno eksplodira. To je, na žalost, već duže vreme naša stvarnost”, navodi Grlica.

Za Labana, koji je inače doktor nauka, mediji su pisali da je na gradonačelničku funkciju izabran mimo svoje volje, po stranačkoj odluci, koju je prihvatio kao “dobar vojnik svoje partije”, kako je to opisao član glavnog odbora SNS-a Gojko Radić.

Tada su pojedini opozicioni političari javno zapitali da li to znači da će u slučaju loših rezultata Laban odgovarati samo sudu svoje partije. Poslednji skandal donekle pokazuje da je partija neobično blaga prema svom “vojniku”.

Politički akteri i sa pozicije i sa opozicije su svojim reakcijama pokazali da su ili nemoćni ili da zaziru od otvorenih optužbi jednog funkcionera SNS-a.

Da stvar bude kompleksnija, odnosi se to i na napadnutog naprednjaka Vladimira Polovinu koji je Labanovo ponašanje, posle incidenta u kom je bio žrtva, nazvao izuzetkom, tvrdeći da u SNS-u ima mnogo poštenih ljudi koji se protive političarima poput subotičkog gradonačelnika.

“Bio bih jako srećan da je gospodin Polovina u pravu, ali taj i takav fini svet bi baš u ovoj prilici morao da odreaguje i da se distancira od ovoga, a to nisam primetio”, komentariše Grlica.

“Stranke su isto tako vrlo uzdržano reagovale, dok su se pojedine samo mlako distancirale od onoga što se dogodilo, pri tome vidim da su se svi lokalni političari, osim retkih izuzetaka, odazvali pozivu i došli na svečanost proslave Dana grada. Jedino su dobitnici priznanja ‘Počasni građanin’ iz protesta uglavnom bojkotovali ovaj događaj. Mislim da političari imaju važnije i dublje interese i da ne žele to ni na koji način da ugroze. Faktički, stranke su postale privredna preduzeća, kroz koja i političari i njihove familije namiruju svoje interese, tako da ovaj incident verovatno i ne predstavlja neki veliki problem za njih, bar sa moralnog stanovišta”, ističe Mirko Grlica.

Očito da ni građani, baš kao ni političari, nemaju moć da iniciraju bilo kakve sankcije za gradonačelnikov ispad i pored najave pojedinih stranaka da će se tražiti Labanova smena.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Ilić napominje da je to, u stvari, iluzorno očekivati.

“Postoje lokalni šerifi i političke interesne grupe koje stvaraju pokriće za sve što rade partijski šefovi. Da li će slučaj u Subotici imati neke posledice zavisi od političkog proračuna onih na koje se taj čovek oslanjao, to jest da li će ga pustiti niz vodu ili neće. Izračunaće šta im se više isplati i gotovo. Otkako je Slobodan Milošević demontirao socijalističku vlast u bivšoj Jugoslaviji, od tada od građana ništa ne zavisi”, smatra Ilić.

Poseban problem u samoj Subotici je i taj što je gradonačelnik Laban uveo i posebnu vrstu, moglo bi se reći, bojkota medija.

Potpuno suprotno od lidera njegove stranke i predsednika države Aleksandra Vučićakoji istrajava u čestim medijskim nastupima, Laban se pred novinarima pojavio tek nakon incidenta koji ga je “proslavio”, više od godinu dana nakon što je stupio na funkciju.

“Nezabeležen skandal”

Novinarka portala “Magločistač” Natalija Jakovljević kaže da je medijski rad u Subotici, nakon što su upravljanje preuzeli naprednjaci, značajno otežan.

“Nikada do sada nije zabeleženo da je vlast u ovom gradu ignorisala i isključila javnost iz svog rada, pa tako i novinare. Jedva dolaze do informacija o tome šta se događa u Gradskoj kući i najčešće se moraju pozivati na Zakon o dostupnosti informacija. Svaka eventualna komunikacija je posredna. Novinar se najpre obrati pismeno pres-centru, ali ni tada nije sigurno da li ćete dobiti odgovor od funkcionera kome ste pitanje uputili”, objašnjava Jakovljević.

“Zapravo, ovaj skandal po kome je Subotica postala poznata u celoj Srbiji, ali i u regionu, bio je povod da se gradonačelnik prvi put otkako je na toj funkciji obrati medijima i javnosti. Ali i tada je službenik u Gradskoj kući unapred obavestio novinare da nema pitanja, to jest da novinari ne mogu postavljati pitanja gradonačelniku, što je takođe svojevrsni skandal. Gradonačelnik je prvi čovek grada i on mora biti dostupan građanima u svakom momentu za sva pitanja koja se tiču svih nas”, navodi Natalija Jakovljević.

SNS u koaliciji sa Savezom vojvođanskih Mađara (SVM) čini većinsku vlast u Subotici.

“Tako da opozicija, koja deluje u nekoliko kolona, u ovoj situaciji ne može učiniti baš ništa”, ocenjuje predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov.

Subotički politički uspeh naprednjaci su postigli velikim delom zahvaljujući i mnogobrojnim preletanjima odbornika i to iz svih odbirničkih grupa: Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, Demokratske stranke Dragana Šutanovca, Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, Demokratske stranke Srbije Miloša Jovanovića i drugih.

Neki od odbornika su tokom mandata promenili i po nekoliko stranaka.

Sve je to pomoglo da SNS od stranke sa osam odbornika u novi mandat u Subotici uđe sa 31 odbornikom, a trenutno ih ima 34.

Izvor: Slobodna Evropa (Vesela Laloš)