Pojedini paori ne plaćaju naknadu za odvodnjavanje jer od toga ne vide efekte na terenu

Ovih dana je veći broj građana dobio opomene od Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“, na osnovu rešenja izdatih od strane Ministarstva finansija – Poreske uprave za dospele i neizmirene obaveze po osnovu naknade za odvodnjavanje od fizičkih lica za period do kraja 2016. godine, zbog čega je reagovao i Lokalni ombudsman Grada Subotice saopštenjem za javnost u kom se građani savetuju da podnesu izjašnjenje na opomenu “jer se iz opomene ne može utvrditi koji je pravni osnov za dug, na koje se zemljište odnosi, na koju površinu i za koji period, odnosno da li je potraživanje zastarelo”.

Pojedini poljoprivrednici, koji nisu želeli da govore pod imenom i prezimenom, kažu za Magločistač da se ove opomene odnose na naknadu za odvodnjavanje tj. održavanje kanalske mreže na teritoriji Vojvodine, ali da seljaci nisu baš raspoloženi da je plaćaju jer, tvrde, ne vide efekte na terenu.

„Njima ne znače prazni kanali ništa, ne znači im to što nemaju dovedenu struju niskog napona, da bi mogli da prikače svoje pumpe, da bi mogli da navodnjavaju. Ništa od toga ne funkcioniše, ko se kako snađe, pa onda neće ni da plaćaju“, kaže jedan od paora.

Drugi podseća da je pre više od 10 godina donesena odluka da svi treba da plaćaju naknadu za odvodnjavanje, ne samo poljoprivrednici koji imaju zemlju:

„To je obrazloženo time da je to zbog zaštite od poplava, što je bitno i za gradove, a ne samo za njive u ataru. I sve to košta, da se izađe na teren, da se očiste ti kanali. Oni, u stvari, naplaćuju održavanje kanala i administraciju koja je preglomazna. To su sve stranački pozapošljavani ljudi. Oni su tamo do penzije, i svaka nova garnitura vlasti dovodi neku novu ekipu ljudi“.

Vojvodina je, kaže, nekada davno bila močvara, i kanali zaista služe da se voda, koja je višak na poljima, odvede. Međutim, u poslenjih 30 godina, oni nemaju takvu svrhu zato što nema toliko padavina i vlage na terenu i često su suvi.

On razume da iz “Voda Vojvodine” traže da se naplate dugovanja, ali da sa druge strane to rade preko Poreske uprave.

„Kad bi to išlo direktno od ‘Voda Vojvodine’, ne bi bio toliki efekat, a ovako se ljudi uplaše kada vide da opomene stižu od Poreske uprave i onda misle da to traži država, a ustvari traži javno preduzeće“, objašnjava poljoprivrednik.

Prema rečima poljoprivrednika, u nekim slučajevima se preti i plenidbom, pa i izvršiteljima.

„Ovo što sad stiže, ko zna od kada je, po kom osnovu, a kada zovete ‘Vode Vojvodine’, oni ne znaju ništa da vam kažu“, navodi on, i dodaje da nije tajna da seljaci puno duguju i po pitanju doprinosa.

„Doprinosi na mesečnom nivou izađu oko 7.500 dinara, i to kada se ne plaća, to se nagomila i do nekoliko stotina hiljada dinara, ili plaćaš ceo život doprinose, plaćaš poreze, zdravstveno, razne takse za Privrednu komoru, i onda dobiješ penziju od 13 hiljada dinara! To neće niko da plaća. U suštini, to je neki minimalac koji je država odredila još možda za vreme komunizma i to tako stoji“, smatra sagovornik Magločistača.

Poljoprivrednici mogu da zatraže da im se ta osnovica uveća da bi imali veću penziju, kaže dalje, ali to niko ne radi jer malo njih i zna za takvu mogućnost.

Prćić: Nije u redu da se plaća odvodnjavanje na državno zemljište

Poljoprivrednik iz Đurđina, Zdravko Prćić, kaže za Magločistač da on redovno izmiruje svoje obaveze prema državi, u nadi da će to imati smisla:

„Jednog dana, kada se budem javio na neki konkurs, da mi neće praviti problem zbog neizmirenih obaveza odvodnjavanja i slično. Zbog toga ja to izmirujem redovno, ali smatram da nije u redu što se plaća odvodnjavanje na državno zemljište koje nije u našem vlasništvu, to mi jedino smeta, a ovo ostalo, na privatno, pa, sad, tako je kako je“.

On, međutim, smatra i da se plaćanje ovih obaveza u praksi ne vide jer platiše ne znaju gde te pare odlaze i kakva je njihova namena.

„Ako se plaća to odvodnjavanje, onda bi i trebalo da se radi nešto po tom pitanju, da se očiste drenažni kanali, a to se radi jednom u deset godina, a po meni bi trebalo i češće“, smatra Prćić.