ORBAN IZVOZI IDEOLOGIJU U SUSEDNE ZEMLJE

Mađarski premijer Viktor Orban izdašno finansijski pomaže mađarske manjine u susedstvu. Tako nastaju paralelni etnički svetovi, a kuda to vodi pokazuju najnoviji ksenofobni ispadi u Transilvaniji.

Za selo Ditrau malo je ljudi čulo, čak i u Rumuniji. Osim velike crkve Srca Isusovog, u tom selu u tzv. Zemlji Sekelja, delu Transilvanije u kojem živi istoimena mađarska etnička grupa, i nema nekih drugih znamenitosti. Ali ono je sada postalo poznato po jednom apsurdnom i tužnom slučaju ksenofobije o kojem bruji javnost i u Rumuniji i u Mađarskoj.

Nedavno je jedna veća pekara zaposlila dva pekarska majstora sa Šri Lanke. Zbog masovnog iseljavanja i nedostatka radne snage, uprava pekare bila je primorana da angažuje došljake iz Azije. Ali iako su oni u selu boravili potpuno legalno i s radnim dozvolama, njihova pojava izazvala je talas ksenofobije. Nekoliko stotina seljana tražilo je „Ditrau bez migranata“.

Slučaj Ditrau je jedinstven

Ksenofobija u Rumuniji nije retkost. Ali slučaj sela Ditrau je jedinstven, jer pokazuje kako je mađarski premijer Viktor Orban svoj neliberalni ideološki sistem uspeo da izveze u susednu Rumuniju i da među tamošnjim Mađarima stvori paralelne etničke svetove.

Ditrau je, kao i većina sela u Zemlji Sekelja, nastanjen Mađarima. Tu živi još i nešto Roma, a Rumune je moguće naći isključivo među lokalnim policajcima. Sekeljski Mađari veoma su privrženi katoličkoj crkvi i važe kao tradicionalna i konzervativna grupa. Većina njih informiše se isključivo preko mađarskih državnih medija koji prenose Orbanovu etno-nacionalističku i šovinističku ideologiju. Sekeljski Mađari su mentalno u Mađarskoj – Rumunija je za njih samo zemlja u kojoj žive, ali s kojom ne dele mnogo toga.

Nakon što su se pekari iz Šri Lanke pojavili u Ditrauu, prvo se na Fejsbuku pojavila anonimna grupa „Ditrau bez migranata“. Onda je početkom prošle nedelje došlo i do protesta pred uredom gradonačelnika na kojima je dvestotinjak osoba protestovalo protiv „najezde stranaca“. Na čelu protesta bio je lokalni sveštenik Karolj Biro. Istovremeno, žena kod koje su pekari iz Šri Lanke živeli kao podstanari, dobila je pretnje i stanari s dalekog istoka morali su da se isele.

„Ti događaji su nedvosmisleno ksenofobni i nesumnjivo su povezani s uticajem mađarskih medija ovde u Transilvaniji“, kaže za DW advokat i poznati liberalni političar iz redova mađarske manjine Peter Ekštajn-Kovač. On je 2018. Istupio iz Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR), najveće stranke mađarske manjine u toj zemlji, zato što je stranka, kako kaže, postala zastupnik Orbanovih interesa u Transilvaniji.

Ogroman mađarski medijski uticaj

Lokalni mađarski novinar Zoltan Sipos koji radi za platformu Atlatszo, a koja se zalaže za transparentnost, već duže vreme istražuje Orbanov uticaj, odnosno uticaj njegove stranke Fides u Rumuniji. I on uočava snažan uticaj mađarskih medija na događaje u Ditrauu. „Suočavamo se s poplavom propagande iz mađarskih medija koja u Zemlji Sekelja nailazi na plodno tlo i zatvorenu zajednicu“, kaže Sipos za DW.

U rumunskoj javnosti događaji iz Ditraua naišli su na jak negativni odjek. Komentatori se u neuobičajeno oštrom tonu obračunavaju s onima koji se zalažu za „Ditrau bez migranata“. I Orbanov izvoz ideologije je deo rasprave. „Pod uticajem ogromnog novca koji Budimpešta upumpava u Rumuniju, stranke poput UDMR potpuno su izgubile sopstveni identitet“, kaže novinar Kristijan Pantazi s portala G4Media.

Ali isto tako i pojedini rumunski političari, poput bivšeg predsednika Trajana Baseskua, događaje u Ditrauu koriste za nacionalističke napade na mađarsku manjinu. Stranka UDMR se tek nekoliko dana nakon protesta u Ditrauu ogradila od mržnje prema strancima. Mađarski publicista iz Transilvanije Arpad Kulčar smatra da je taj potez UDMR licemeran jer ta stranka, kako kaže, i sama često huška protiv Roma ili Rumuna.

U Ditrauu se situacija u međuvremenu dodatno zakomplikovala: među onima koji protestuju zaista ima onih koji ne podnose strance, ali, kako se ispostavilo, dobar deo njih u stvari nema problema sa samim strancima, već smatraju da pekara dovođenjem stranaca želi da snizi cenu rada. Taj poslodavac u prošlosti često nije isplaćivao prekovremene sate. Vlasnici pekare odbacuju optužbe.

„Ljudi ovde dobrim delom nisu u stanju da artikulišu svoje realne probleme oko suviše niskih plata ili nerazvijenosti regiona i zato se koriste propagandnim jezikom medija koje konzumiraju“, kaže publicista Zoltan Sipos.

Milioni za Mađare u Rumuniji

Sipos smatra da je način na koji Orban pomaže mađarske manjine problematičan. Pritom se radi o desetinama miliona evra koji prolaze kroz razne fondacije. „To je sve veoma netransparentno i stvara zavisnost koja škodi samostalnom razvoju naše manjine“, kaže Sipos.

Slično razmišlja i advokat Ekštajn-Kovač. „Dobro je što Mađarska pomaže svoje manjine u inostranstvu, ali način na koji to radi veoma je sporan – npr. kada se radi o ekonomskoj pomoći koja je isključivo vezana za etničko pitanje. Apsurdno je i da jedna manjinska zajednica zastupa politiku vlade druge zemlje“, kaže Ekštajn-Kovač i zaključuje: „Politika Mađara u Transilvaniji mora ponovo da postane samostalna.

Izvor: DW (Keno Fersek)