Radna verzija izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je ponižavajuća i neprihvatljiva za nacionalne manjine koje žive u Srbiji – smatraju u Mađarskom pokretu (MP).
Nakon što je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave 27. novembra otvorilo javnu raspravu o radnoj verziji izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, u ovom pokretu su ocenili da taj dokument „oslikava spektakularni fijasko snishodljivog manjinskog politiziranja zasnovanog na trulim kompriomisima koji vodi Savez vojvođanskih Mađara na čelu sa Ištvanom Pastorom“.
„Rešenja koja su sadržana u nacrtu predstavljaju neshvatljivu kontradikciju sa tvrdnjama da se srpsko-mađarski međudržavni odnosi danas nalaze na svom istorijskom vrhuncu. Nacrt koji je predstavljen javnosti je kako ponižavajući, tako ujedno i neprihvatljiv za nacionalne manjine koje žive u Srbiji“ – ocenjeno je u saopštenju ovog pokreta.
Smatraju da rešenja će koja su ponuđena kroz javnu raspravu, ukoliko stupe na snagu, ostvariti potpuno starateljstvo države nad autonomijom manjinskih nacionalnih zajednica.
„Usvajanjem predloženih izmena bi došlo do daljeg sužavanja nadležnosti nacionalnih saveta, koja su tokom 2014. godine odlukom Ustvanog suda jednom već radikalno umanjena“ – smatraju u MP.
Navode da bi u skladu sa predloženim nacrtom funkcionisanje nacionalnih saveta trebalo da postane dvojezično, da predložena promena zakona ide u pravcu obezbeđenja upotrebe srpskog jezika u životu i radu manjinskih nacionalnih saveta, te da je predviđeno drastično nazadovanje u pogledu nadležnosti nacionalnih saveta.
„Izbaciće se iz upotrebe pojam „nadležnosti“ nacionalnih saveta i biće zamenjen pojmom „ovlašćenja“. Ova, na prvi pogled terminološka razlika, međutim, dotiče suštinu manjinske samouprave. Tokom 2009. godine, u vreme priprema za donošenje Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, se vodila ozbiljna rasprava o dilemi, da li da manjinski nacionalni saveti (kao kvazi-državni organi) raspolažu nadležnostima, ili (kao specijalne organizacije civilnog društva) ovlašćenjima. Tada je u diskusiji prevagnulo stanovište da se nacionalni saveti nacionalnih manjina priznaju kao kvazi-državni organi“ – navodi se u saopštenju.
Nacrtom su, po njihovoj oceni, predviđena konretna sužavanja nadležnosti – briše se mogućnost da AP Vojvodina ili lokalne samouprave prenesu određene nadležnosti na nacionalne savete, ukinuće se mogućnost da nacionalni saveti utvrde pojedine ustanove iz oblasti kulture, koji se ne vezuju pretežno za konkretnu manjinsku zajednicu, za institucije od posebnog značaja za njihovu zajednicu, a predlaže se vraćanje pojma obrazovne ustanove od istaknutog značaja, koji je svojevremeno brisan od strane Ustavnog suda, s tim da se ovaj pravni institut uvodi zajedno sa ograničenjima zbog kojih će ovo svojstvo moći da stekne samo minorni deo ustanova koji se, iz aspekta mađarske zajednice, smatraju izuzetno važnim.
„Nacrtom izmena se nije napravio ni pokušaj u pravcu da se ispravi najveći nedostatak važećeg zakona u pogledu održavanja ažurnosti posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina. Time je pokazano da se i dalje ne smatra zadatkom države da podstiče mlade koji pripadaju manjinskim zajednicama i koji su, sticanjem punoletstva, stekli i biračko pravo, da, na bazi dobrovoljnosti, podnesu zahtev za upis u poseban birački spisak svoje zajednice“ – navodi se u saopštenju.
Mađarskom pokretu nije poznato da li su u pripremi radnog materijala učestvovali predstavnici Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, kao i političari ili pravnici SVM-a, ali bi zaključak u „oba moguća slučaja bio tragičan“.
„Nameće se ujedno i pitanje stvarne političke težine SVM i njegovog potencijala za ostvarivanje interesa zajednice unuitar vladajuće koalicije, ukoliko se on tek tako može ostaviti po strani prilikom pripreme zakonskog projekta od izuzetnog značaja za budućnost zajednice. Ne može se preći ni preko odgovornosti mađarske vlade, koja se energično izjasni u slučaju kada se u Ukrajini grubo krše prava na upotrebu maternjeg jezika, dok sa druge strane, pozivanjem na navodne istorijske domete srpsko-mađarskog prijateljstva, (sve do sada) ćutke podnosi ukoliko se to dogodi u Srbiji“ – navedeno je, između ostalog, u saopštenju.
Mađarski pokret energično odbacuje svaku promenu zakona koja bi dovela do umanjenja nivoa stečenih prava i „daljem krunjenju nadležnosti nacionalnih saveta“, i poziva SVM i Nacionalni savet Mađara na zastupanje istovetnog stava.
(Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.