Srđana Aleksića su u rodnom gradu na smrt pretukli pripadnici Vojske Republike Srpske, dok je od batinanja branio svog sugrađanina, Bošnjaka Alena Glavovića
Danas se navršava 23. godina od ubistva Trebinjca Srđana Aleksića, koga su u rodnom gradu na smrt pretukli pripadnici Vojske Republike Srpske, dok je od batinanja branio svog sugrađanina, Bošnjaka Alena Glavovića.
Novi Beograd će danas u sećanje na hrabrog mladića dobiti ulicu Srđana Aleksića.
Aleksić je u januaru 1993. uspeo da odbrani Alena Glavovića koga su četvorica naoružanih uniformisanih pripadnika Vojske Republike Srpske na silu izveli iz kafića i počeli da tuku kundacima.
On je krenuo za njima i povikao da puste Alena, nakon čega su se ubice usmerile ka njemu i kundacima ga pretukli. Od povreda je pao u komu, a zatim, šest dana kasnije, 27. januara 1993. godine, podlegao povredama.
Srđanov otac, Rade Aleksić u čitulji je napisao: “Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost”. On je u kasnijim izjavama novinarima rekao da želi da Srđanova žrtva bude korisna budućim generacijama, “kao putokaz da čovek nije sam u svetu, već da ima čoveka na koga se može osloniti“.
Jedan od četvorice napadača poginuo je na ratištu, dok su ostala trojica osuđeni na po dve godine i četiri meseca zatvora.
Alen Glavović je preživeo rat i danas živi u Švedskoj, sa suprugom i dvoje dece. Svake godine obilazi Srđanov grob i u kontaktu je sa Radetom Aleksićem.
Foto: Autonomija
Novi Sad je prvi grad u bivšoj Jugoslaviji u kojem je po Srđanu Aleksiću jedan prolaz u strogom centru grada dobio ime. Bilo je to na inicijativu koalicije nevladinih organizacija Građanska Vojvodina, a na inicijativu istih organizacija civilnog društva i Pančevo je dobilo Prolaz Srđana Aleksića. Ulice Srđana Aleksića imaju i Sarajevo, Podgorica i Beograd.
Po motivima njegovog ubista snimljen je i igrani film “Krugovi”, reditelja Srdana Golubovića.
Srđan Aleksić bio je juniorski rekorder u plivanju i bavio se amaterskim pozorištem.
U njegovom rodnom Trebinju i danas je retko ko raspoložen da priča o tragediji koja je zadesila Srđana Aleksića i njegovu porodicu, jednako kao što ne žele da govore ni o progonu nesrba iz tog grada tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Rade Aleksić: Prolaze godine, ali ne i Srđanova dobrota
Na 23. godišnjicu od herojskog čina i tužne smrti Srđana Aleksića, reporterka N1 je u Trebinju razgovarala sa njegovim ocem, Radetom Aleksićem.
“Prošle su godine, prolaze, i Srđanove i svačije. Ne prolazi čovek, on kao dobrota ostaje. Srđan je svojim delom pomogao da to razumemo i shvatimo. Moja želja je da ispričam koliko mi je žao što sam izgubio Srđana. Podsećam ljude da ovaj narod ima dušu i osećaj. Ovde se može gajiti čovek uprkos svim nevoljama”, kazao je Rade Aleksić.
On podseća da su pre 23 godine, sticajem okolnosti, četvorica naoružanih ljudi hteli da ubiju Alena samo zato što je musliman.
“To je jedno dete koje smo poznavali i smatrali smo ga članom porodice. Srđan je uspeo da ga otme od njih, a onda su njega krenuli da tuku. To se desilo 21. januara, umro je na današnji dan”, priseća se Aleksić.
Kaže da je sa Alenom Glavovićem koji živi u Švedskoj, sa suprugom i dvoje dece, i dalje u kontaktu.
“Alen svoju decu vaspitava da budu dobri ljudi. Ukazuje im na to šta je Srđan učinio za njih. Na Srđanovom primeru on odgaja svoju decu”, kazao je Aleksić.
U Trebinju jedan sportski objekat nosi ime Srđana Aleksića, kao i plivački turnir.
“Ako građani ovog divnog grada ne usvoje Srđana kao nešto što je dobro, i što ga pokreće da razmišlja o drugom čoveku, onda džaba ulica, džaba natpisi”, rekao je otac Srđana Aleksića.
Kazao je da su ga brojni pozivi i tople reči koje je dobio u ove 23 godine održale u životu, i nije siguran kako bi prošao da se sve nije odvijalo ovako kako je sada. Kaže, da bi najveća tuga bila to da je Srđan poginuo uzalud.
“Ponosan sam na one koji prihvataju Srđana. Sretan sam i ponosan što živi sa nama. On negde lebdi između nas, sa osećajem da je to ljudska dobrota”, kazao je Rade Aleksić za N1.
Izvor: Autonomija
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.