Statistika umrlih od kovid-19 kao slika i prilika sistema u kom živimo

Jedno isto pitanje poslato na pet različitih adresa, a dobijeno nula traženih podataka – to je rezultat pokušaja da se dođe do zvaničnih evidencija o broju preminulih od kovid-19 u Subotici, Bačkoj Topoli, Malom Iđošu, svim opštinama Severnobanatskog i Južnobačkog upravnog okruga, te Kovačici i Staroj Pazovi.

Zavod za javno zdravlje iz Pančeva je tako nedostavljanje traženih podataka u svom odgovoru obrazložio time da sve informacije u vezi svih bolesti i smrtnih slučajeva prikuplja i prosleđuje Institutu za javno zdravlje Vojvodine i Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, te da se obratimo ovim ustanovama.

Zavodi za javno zdravlje iz Kikinde i Sremske Mitrovice su na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja poslate tokom aprila odgovorili tek krajem maja, i to u slovo na identičan način:

Zavod još uvek ne poseduje tražene informacije, “budući da se podaci prikupljaju kontinuirano i da ono čime se trenutno raspolaže nije precizno”.

Nešto, pak, detaljnije obrazloženje dobijeno je 12. aprila od Instituta za javno zdravlje Vojvodine:

Institut još uvek ne poseduje tražene podatke, “budući da se podaci prikupljaju kontinuirano i da u ovom trenutku ono čime raspolaženo nije potpuno i tačno. Tražene podatke ćemo moći dostaviti tek nakon što Republički zavod za statistiku Srbije obradi podatke do 30.06.2020. godine, nakon čega ćemo pristupiti analizi. Podaci će biti objavljeni u okviru analize Zdravstvenog stanja stanovništva AP Vojvodine za 2020. godinu, u drugoj polovini tekuće godine”.

Na zahtev da se u elektronskom obliku dostave podaci o broju preminulih lica od kovid-19 u Subotici, Bačkoj Topoli i Malom Iđošu od početka epidemije tj. od marta 2020. godine zaključno sa martom 2021, Zavod za javno zdravlje Subotica odgovor u pismenom obliku nikada nije ni dostavio, iako ga na to obavezuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Istina, krajem marta je usmenim putem epidemiolog tog zavoda, dr Nebojša Bohucki, saopštio da je u Severnobačkom okrugu, od početka epidemije, od posledica korona virusa preminulo ukupno 211 osoba – u Subotici 160, Bačkoj Topoli 33, i Malom Iđošu 18, da bi početkom juna izjavio da broj umrlih od kovid-19 još uvek ne može da se utvrdi, ali da se aktivno radi na tome.

Sistem postoji. Ali, da li funkcioniše?

Vlada Republike Srbije je 28. marta prošle godine donela Zaključak kojim se, radi vršenja epidemiološkog nadzora povezanog sa bolešću COVID-19, izazvane virusom SARS-CoV-2, uspostavlja jedinstveno i centralizovano softversko rešenje – Informacioni sistem COVID-19 (IS COVID-19), a koji uspostavlja i vodi Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, uz tehničku podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Tim zaključkom se, između ostalog, obavezuju zdravstvene ustanove u kojima su smeštena na bolničko lečenje lica obolela od kovid-19, instituti i zavodi za javno zdravlje da podatke o preminulima od posledica kovid-19 vode u softverskom rešenju IS COVID-19, kao i da ih ažuriraju na dnevnom nivou do 14 sati za period zaključno sa prethodnim danom u 24 sata.

Radi pripreme izveštaja i objavljivanja pseudonimizovanih podataka za javnost, Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” se obavezuje da podatke dostavlja Ministarstvu zdravlja na dnevnom nivou, do 14 sati za period zaključno sa prethodnim danom u 24 sata, kao i da u istom roku i u anonimizovanoj formi Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu dostavlja podatke o datumu, jedinici lokalne samouprave, polu, uzrastu, tipu lečenja (bolničko lečenje ili lečenje u kućnim uslovima – samoizolacija) i druge statističke podatke po demografskim parametrima.

Istim zaključkom se obavezuju organi državne uprave da prilikom objavljivanja podataka u vezi sa epidemijom javnosti saopštavaju podatke preuzete iz softverskog rešenja.

Identične odgovore od zavoda i instituta za javno zdravlje o “kontinuiranom prikupljanju podataka” o broju preminulih od kovid-19 i nemogućnosti da se isti dostave dobijali su i novinari portala 021, a na zid ćutanja nailazili su i u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i u Ministarstvu zdravlja.

“Prvi podaci koje smo dobili su oni koje je ministar zdravlja Zlatibor Lončar izneona nekoj od konferencija za medije, i to ne za lokal, već republički nivo, a tad je rečeno i za Vojvodinu. Mi za Novi Sad nismo imali nikakve podatke. Otvoreniji za komunikaciju je bio Grad Novi Sad tj. gradonačelnik Miloš Vučević, koji je davao podatke na dnevnom nivou, ali on jednostavno niti je nadležan za to, niti vi možete svakog dana ići i pitati jedno isto pitanje, to je smešno”, kaže Gorica Nikolin, novinarka portala 021.

Prema njenim rečima, oni su na nivou redakcije u jednom periodu svakog dana nekoliko meseci nadležnom pokrajinskom sekretarijatu slali upite o broju preminulih, ali nikada nisu dobili nijedan odgovor, dok su istovremeno informacije o broju izlečenih i hospitalizovanih postajale sve ređe.

“To je bilo vrlo frustrirajuće za nas. Pojavljivali smo se na događajima, vijali predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, da bi dobijali odgovore kako ne mogu da pričaju ni o kakvim brojkama zato što je ‘nezahvalno’, što je čudno jer dva, tri meseca pre nije bilo nezahvalno i raspolagalo se kakvim-takvim informacijama”, priča Gorica Nikolin, dodajući da oni čitavu tu situaciju tumače kao pokušaj da se pravi podaci o broju preminulih od kovid-19 prikriju. 

Vinston Čerčil: “Ako ne želiš da se neki problem reši, ti osnuj komisiju”

Upravo zbog učestalih sumnji u tačnost zvaničnih podataka o broju preminulih od kovid-19 koji se svakodnevno saopštavaju u 15 sati, 28. maja ove godine je na državnom nivou formirana posebna Komisija za analizu smrtnih ishoda uzrokovanih bolešću kovid-19, koja je ustanovila da je 10.356 građana koji su preminuli imalo simptome korone ili bilo u kontaktu sa osobom koja je bila pozitivna, saopštio je 30. juna ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

“Želim da naglasim, jer znam da svi vole senzacionalističke vesti, mi ovog momenta, ne samo mi već bilo ko drugi, ne možemo da izađemo sa podacima i da tvrdimo da je neko preminuo od kovida”, izjavio je tada Lončar, uz objašnjenje da je, da bi tvrdili da je neko preminuo od korone, potrebno da se uradi obdukcija.

Broj od 10.356 lica se odnosi na ljude koji samo mogu da se dovedu u vezi sa korona virusom, uključujući i one koji nisu ležali u bolnicima, nisu imali PCR negativan test ili brzi test, kao i one koji su se sami lečili kod kuće i došli kod lekara u momentu kada su ostali bez svesti i srčanog zastoja.

Da su sumnje u tačnost zvanično saopštavanih podataka o broju umrlih vezano za kovid-19 apsolutno opravdane, smatra i novinarka BIRN-a Natalija Jovanović, ovogodišnja dobitnica Nagrade za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević” Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) u kategoriji onlajn medija zatekst “Korona: Broj umrlih i zaraženih višestruko veći od zvanično saopštenog”.

“Mi smo još prošle godine pokazali da je u državnom sistemu COVID-19 bilo dva i po puta više preminulih od zvanično saopštenog. Mi još uvek nismo dobili zvanična objašnjenja zašto brojevi koji su postojali u sistemu nisu objavljivani u javnosti, nego su objavljivani neki drugi, umanjeni brojevi. Vidimo da se to dešava i danas, što ilustruje činjenica da na zvaničnom državnom sajtu covid19.rs stoji da ima više od 7 hiljada preminulih sugrađana, dok je Republički zavod za statitistiku početkom jula objavio kako je samo tokom prošle godine preminulo više od 10 hiljada ljudi”, kaže Natalija Jovanović.

Na pitanje da li se radi o namernim zloupotrebama podataka ili neefikasnom sistemu prikupljanja podataka, ona odgovara:

“Mi nemamo dokumentaciju koja pokazuje ko je i na koji način umanjivao podatke, ali je činjenica da su oni umanjivani zato što su u sistemu postojali jedni podaci, a javnosti su komunicirani drugi, umanjeni brojevi. Celim slučajem trebalo bi da se pozabave istražni organi koji imaju mogućnosti da dođu do dokaza. Međutim, to se gotovo nikada ne dešava posle istraživačkih priča”.

Što se tiče neefikasnosti sistema, po njoj, sasvim je prirodno očekivati određene greške u vanrednim okolnostima.

“Sa druge strane, mislim da greške ne mogu da budu toliko velike da više nego duplo ljudi nestane iz zvanične evidencije. U našoj zemlji postoje ustaljene procedure za izveštavanje o smrtnim ishodima koje se primenjuju svake godine, bez obzira na pandemiju. Na kraju, treba imati u vidu da se radi o nekoliko desetina hiljda ljudi, što ne predstavlja posebno veliku bazu podataka. Ako država ne može efikasno da prikupi podatke o 10 hiljada građana, kako možemo da očekujemo da funkcionišu neki kompleksniji sistemi”, zaključuje Natalija.

Manipulaciju podacima Gorica Nikolin vidi ili kao pokušaj da se zapravo prikriju propusti koji su doveli do toga da veliki broj ljudi premine usled komplikacija povezanih sa kovid-19, ili kao nastojanje da se Srbija, u poređenju sa drugim zemljama u regionu, pa i šire, predstavi kao bolja.

“To je vrlo morbidno, a jedino je što ostane čoveku da izvuče kao zaključak. Dakle, jedna čisto politička priča. Ta taktika se prelila, međutim, i na zdravstvo, pa su se zatvorili svi kanali komunikacije, i ljudi koji su ranije bili otvoreni, prestali su da komuniciraju. Sada smo došli dotle da zbog toga apsolutno niko više nije iznenađen”, kaže novinarka portala 021.

“Prepušteni smo sistemu koji kalkuliše, manipuliše ljudskim životima”

I dok su stručna javnost i predstavnici “sedme sile” duboko u temi vezanoj za zvaničnu statistiku pokazatelja epidemijske situacije, građani, ako je suditi po mini-anketi sprovedenoj među Subotičanima, podatke o broju zaraženih, preminulih, hospitalizovanih, vakcinisanih – više uopšte ne prate.

“Ne pratim podatke o broju umrlih, niti zaraženih korona virusom. Ne interesuju me. Ja mislim da ti brojevi uopšte u Srbiji, ali ni u inostranstvu nisu tačni. Baš zato ih ni ne pratim“, kaže Elizabeta Ivanič (33 godine).

 „U početku sam pratio podatke, sada više ne. Jednostavno, smanjen je broj novozaraženih. Delimično sam sumnjao u podatke vezano za broj vakcinisanih i revakcinisanih, ali za broj umrlih ne”, navodi Zoran Živanović (58).

Vasilije Veljić (22) se s vremena na vreme informiše o aktuelnoj epidemijskoj situaciji: “Podaci me zanimaju, ali mi nisu prioritet. Ne verujem da su skroz tačni, zapravo verujem da ima mnogo manje zaraženih nego što se navodi”.

Kategorički odbija da prati vesti o broju zaraženih i preminulih Miroslav Francišković (40): “Uopšte me ništa ne zanima, baš iz razloga što sam siguran da se podacima manipuliše od samog početka. Eto, kako oni danas znaju da se u septembru neće ići u školu zbog korona virusa? Lažu sve vreme.”

Za Goricu Nikolin ovakvi stavovi građana nisu iznenađujući jer i sama primećuje da generalno ljude više nije briga za koronu, da samo žele da se vrate normalnom životu, ali, smatra, nisu svesni cene po kojoj će se to desiti:

“Mogu da razumem da nekoga ne zanima ta tema, ali informacija da država krije broj preminulih u svetskoj pandemiji govori o toj državi i načinu na koji ona kontroliše ozbiljne situacije. Ne morate ne znam ni ja kako ulaziti u tu temu. Dovoljno je da se samo malo raspitate, uporedite tri brojke na tri sajta i videćete da se nešto tu ne slaže. Prepušteni smo sistemu koji kalkuliše, manipuliše ljudskim životima. To je za mene najgori mogući scenario u kom smo mogli da se nađemo i iskreno me brine šta može gore od ovoga da bude.”

A cenu već plaćamo.

Republički zavod za statistiku je 26. jula objavio podatak da je u prvih šest meseci ove godine broj umrlih (65.817) u odnosu na isti period prošle godine (51.569) povećan za 27,6 posto.

Najviše smrtnih slučajeva u prvih šest meseci 2021. je zabeleženo u martu – 12.952, dok je prošle godine rekord bio zabeležen u decembru – 17.321, od ukupno preminulih 114.954 lica.

Da li zbog kovida-19, ili drugih bolesti koje nisu mogli da leče jer je zdravstveni sistem više od godinu dana nedostupan za ne-kovd pacijente, tek neka analiza ove crne statistike će morati ka-tad da da odgovore.

Projekat “Život na lokalu sa Kovid-19”, koji realizuje Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, dobio je podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.