OBELEŽENO PET GODINA SMRTI RADOMIRA KONSTANTINOVIĆA: ŠNAJDER I BELANČIĆ PRVI LAUREATI

Izostanak predstavnika lokalnih vlasti sa svečanosti dodela nagrada otkriva zapravo karakter kom su Baja Mali Knindža i Matija Bećković vrh, sama esencija, savremenog domaćeg misaonog dosega i upravo zbog toga je potpuno normalno da ovakvoj vlasti nije ni mesto na skupovima na kojima se priča upravo o suštini njene prirode

Foto: Iren Bognar

Pisac Slobodan Šnajder i filozof Milorad Belančić prvi su dobitnici nagrade „Radomir Konstantinović“ i tu sa stanovišta Saveta za obeležavanje književnog i misaonog dela poznatog filozofa, koji je preminuo na današnji dan pre pet godina, nema ničeg čudnog. Šnajderu i Belančićevoj supruzi (koji zbog bolesti nije mogao doći) nagradu je u čitaonici Gradske biblioteke uručio predsednik žirija za dodelu nagrade „Radomir Konstantinović“ Gojko Tešić. Biranim rečima Tešić je pročitao obrazloženje četvoročlanog žirija da je Slobodan Šnajder – kao najvredniji hrvatski i jugoslavenski pisac XX. i XXI. veka – ovu nagradu dobio za poslednji roman „Doba mjedi“, te da je reč o istinskom baštiniku duha i ideje Radomira Konstantinovića, dok je za Belančića (koji je nagradu dobio za delo „Mi pa mi“) rekao kako je reč o „najupornijem čitaču Konstantinovićevih dela“, koji se sve vreme suprotstavljao svim oblicima fašizma, šovinizma ili nacionalizma, istrajavajući na vlastitoj poziciji građanina.

Ničeg čudnog nema ni u Šnajderovoj konstataciji da je „Filozofija palanke“ proročansko delo koje se na našim prostorima u praksi i ostvarilo, i to pre svega zbog toga što je Konstantinović pogodio srž problema: ravnodušnost prema nacionalizmu, šovinizmu i fašizmu koji su na ovim prostorima bujali i bujaju i danas.

Foto: Iren Bognar

Sledeći tu logiku ničeg čudnog nema ni u izostanku predstavnika lokalnih vlasti (Subotice, rodnog grada Radomira Konstantinovića, da ne bude zabune), koji su prema rečima direktora Gradske bibnlioteke Dragana Rokvića uredno pozvani na svečanost uručenja. Nije, naime, tu reč o zaboravu – za koji je Konstantinović tvrdio da je zapravo „mentalna smrt“ – nego je reč o prelasku iz jedne izvorno biološke u kategoriju karaktera – ignorisanja! Karakter je to vlasti kojoj su Baja Mali Knindža i Matija Bećković vrh, sama esencija, savremenog domaćeg misaonog dosega i upravo zbog toga je potpuno normalno da ovakvoj vlasti nije ni mesto na skupovima na kojima se priča upravo o suštini njene prirode. Uključujući i predstavnike Saveza vojvođanskih Mađara, čiji je predsednik István Pásztor  zaboravio (ah, taj zaborav!) da je pre godinu dana istim povodom i na istom mestu (u Gradskoj biblioteci na obeležavanju četvrte godišnjice smrti) obećao da će ova stranka 2016. „ispraviti nepravdu” i predložiti Radomira Konstantinovića za Počasnog građanina Subotice. Umesto toga, ista se stranka u međuvremenu složila sa Savezom srpskih udruženja Severnobačkog okruga da je Suboticu ipak mnogo, mnogo više zadužio poznati kosmopolit i protivnik svakog nacionalizma, a kamoli šovinizma, već spomenuti Matija Bećković.

Zlatko Romić (Magločistač)

[clear]