DEJAN VUJINOVIĆ: BEZ KOMUNIKACIJE IZMEĐU LOKALNE VLASTI I CIVILNOG SEKTORA

Dugogodišnji radnik u kulturi, organizator tri priznata subotička festivala i inicijator uspostavljanja saradnje između NVO i lokalne samouprave Dejan Vujinović rekao je u razgovoru za subotički portal Magločistač da je u Subotici oduvek bilo pitanje koliko grad živi jer nije pripadao ni jednoj ni drugoj strani, dvema strujama koje su uvek bile snažne u svakom smislu, pa i u smislu kulture – na onu koja dolazi iz Budimpešte i drugu koja dolazi iz Beograda. Vujinović je govorio o savremenom stvaralaštvu, problemima sa kojima se susreću nevladine organizacije, o nepostojanju dijaloga između lokalne samouprave i NVO, projektnom finansiranju iz oblasti kulture i drugim temama.

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Po pitanju umetnosti, grad je uvek bio na razmeđi, uvek su ga činili umetnici koji su više pripadali avangardnijim umetničkim pokretima nego onim populističkim, rekao je Vujinović.

“Uvek je postojao neki bunt, 60-tih i 70-tih godina više bunt kroz likovnu umetnost, kasnije kroz muziku. U proteklih 20 godina došlo je do toga da se sve negde umiva, da ide ’niz dlaku’ onima koji će biti konzumenti toga. Počeli smo da govorimo o kulturi kao konzumerizmu, nečemu što treba da se prodaje i umetnici u nekom trenutku pokušavaju da pronađu prostora za opstanak, da bi preživeli. Mnogi umetnici se okreće populističkoj kulturi, izgubila se oštrica, na neki način”, kazao je Vujinović.

Nerazumevanje kulture osnovni problem

Foto: Magločistač

Kako je rekao, sve se polako gasi i nestaje, a ono što preliva kap u prepunoj čaši jeste odnos gradske vlasti prema institucijama kulture koje bi trebalo da finansira, kao i nepostojanje komunikacije.

“Neupućenost, nedostatak osećaja i nerazumevanje kulture je osnovni problem. Ne možete sve objasniti nedostatkom sredstava i posle isecanjem iz korena svega onog što je utemeljeno u ovom gradu, što predstavlja kulturu, i nerazumevanjem kako kultura i kulturni menadžement funkcionišu”, smatra Vujinović.

“Nedostatak komunikacije sa lokalnom samoupravom je sasvim sigurno jedan od tih problema koji prouzrokuje čitavu situaciju”, rekao je Vujinović i dodao da konstatna inicijativa od strane civilnog sektora koji se bavi savremenom kulturom postoji, ali da moraju da se povežu i da funkcionišu zajedno, da ostvare komunikaciju koja jednostavno ne postoji ili se guši.

“Ukoliko ne dođe do neke samoorganizacije i inicijative u okviru civilnog sektora, koji je jedini dinamičan i progresivan ostao u svemu tome, jednostavno ćemo doći do trenutka da nam apsolutno ništa neće ostati, dakle, nula, od onog što bi trebalo da bude dostupno na području kulture”, kazao je Vujinović.

Prema njegovim rečima, ljudi koji su postavljeni delatnici u kulturi nisu oni koji odlučuju o bilo čemu, nego nekog treba da pitaju, pa sve ide po nekim drugim linijama.

“To interkulturno prožimanje u Subotici koje je krasilo ovaj grad je u smislu finansiranja kulture postalo teret jer sve što se tiče finansiranja kulture mora da prođe kroz određene nacionalne savete i komisije koje odlučuju, pa tu onda ne postoji transparentnost”, smatra Vujinović.

Fondacija “Danilo Kiš”: Obrazovani kadrovi u institucijama kulture višak

Prema Vujinovićevim rečima, kap koja preliva prepunu čašu jeste, da pod izgovorom takozvane racionalizacije javnog sektora, dolazi do uskraćivanja ili sečenja radnih mesta po različitim institucijama, pa tako Fondacija “Danilo Kiš” ostaje bez troje zaposlenih – samo sa direktorkom i jednim novopostavljenim čovekom koji će obavljati ulogu nekog projektnog menadžera.

Fondacija “Danilo Kiš”

“Ja govorim o ovom sa određenom dozom frapantnosti i osećaja odvratnosti prema tome na koji način se ophodimo prema kulturi. Dolazimo do toga da ljudi koji su akademski obrazovani i koji su bili osnivači te institucije ostaju bez radnog mesta, da se podobni ljudi postavljaju na njihova mesta i dešava nam se ono što se dešavalo posle Drugog svetskog rata, sa dugačkim crnim mantilima i dešavalo se i pre toga na teritoriji tadašnje Nemačke kada je Gering odlučio da organizuje jednu izložbu 1937. godine koja se zvala ’Degenerisana umetnost’, gde je pokušavao da u jednom prostoru okupi sve one umetnike tadašnje evropske avangarde, da prikaže narodu kako je umetnost degenerisana. Možda smo došli do trenutka u ovom gradu da neko o određenom umetničkom delu govori kao degenerisanom”, rekao je Vujinović

On je podsetio da Fondacija “Danilo Kiš” nije institucija koju je grad osmislio, već institucija koju su osnovali ljudi koji su bili stručni u tome i koji su to nosili sa ogromnom količinom programa.

“Dolazimo do trenutka da tokom prvih dana, kada se postavljaju novi ljudi, oni primenjuju čak i te metode da dovode policijskog službenika na određenu izložbu da pravi zapisnik o podobnosti određenog umetničkog dela”, kazao je Vujinović.

Dodao je da svaki segment gradskog budžeta za kulturu neko interpretira kao busiju koja jedna, druga ili treća politička opcija mora da zauzme i rasporedi po određenim procentima.

“Vreme je da prestanemo da razmišljamo o svemu što se dešavalo u prethodnih 10 godina kao tekovini koju je ostavila neka druga politička opcija, nego da počnemo da razmišljamo o tome da su to događaji koji su ljudi koji i dalje žive u ovom gradu izgradili i doveli do određenog nivoa koji je bio prepoznatljiv”, smatra Vujinović.

Inicijativa NVO za pokretanje dijaloga sa lokalnom samoupravom – bez odgovora

Dejan Vujinović, kao inicijator uspostavljanja saradnje između NVO i lokalne samouprave, predao je krajem decembra prošle godine Gradskoj upravi zvaničan zahtev, kao inicijativu za pokretanje dijaloga između NVO i vlasti, koji je potpisalo oko 20 subotičkih civilnih organizacija i umetnika, a koji je ostao bez odgovora.

“Reč je o tome da kao civilni sektor u oblasti kulture želimo da izađemo pred gradske čelnike i da tražimo mogućnost za razgovor. Ne zbog toga da bi mi ovo naše dvorište počistili, nego da jednostavno pospremimo ono što se može pospremiti i da zaštitimo pozicije savremene kulture u ovom gradu pronalaženjem rešenja. Potrebno je da se vidi na koji način sve to može da se institucionalizuje i da se ustanovi da li postoje propusti kroz rad u poslednje dve godine, kada je u pitanju projektno finansiranje”, rekao je Vujinović.

On je kazao da su mišljenja u okviru ovih 20 civilnih institucija kulture potpuno različita i da preovladava stav da će se teško bilo šta promeniti, ali da su svi za to da se pokrene nešto.

“Verujem u to da će se pronaći sluha, da će se odvojiti vremena za razgovor i da će da se urade prvi koraci koji su neophodni da bi se bilo šta konkretno uradilo”, smatra Vujinović.

Po njegovim rečima, smanjena davanja civilnom sektoru tokom dužeg niza godina dovele su do toga da NVO ne mogu više da dokazuju svoje finansijske kapacitete i da učestvuju ni na jednom ozbiljnijem međunarodnom konkursu za kulturu.

“Nama su indirektno potkresana krila. Nekada smo bili ravnopravan partner na evropskim projektima. Kada dajete mrvice, 100.000 ili 200.000 dinara, jednostavno više nemate kapaciteta da aplicirate na bilo koji konkurs, pa ni kao partner”, kazao je Vujinović.

Intervju je nastao u okviru autorskog teksta “Savremena umetnost u Subotici u borbi za preživljavanje”.

Razgovarala: Natalija Jakovljević (Magločistač)

[clear]