SUBOTIČKA GRADSKA KUĆA PROKIŠNJAVA I PROPADA

Subotička Gradska kuća, simbol grada i dom mnogih lokalnih institucija, prokišnjava i zrela je za kompletnu rekonstrukciju, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) arhitektica iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gordana Vujnović Prćić.

Treba hitno preduzeti mere da se zaustavi prokišnjavanje, upozorava Gordana Vujnović Prćić, foto: Natalija Jakovljević RSE

“Za Gradsku kuću je pokrenuta inicijativa, a do realizacije treba nabaviti sredstva, velika su to sredstva, i mislim da je najhitnije sređivanje krova koji se nalazi u alarmantnom stanju i treba što pre pristupiti radovima. Pored konzervacije slikarskih elemenata, zidnog slikarstava imamo restauraciju vrata, prozora, podova, nameštaja koji je 1991. godine restauriran, a nalazi se u velikoj većnici Gradske kuće, ali sada je prošlo prilično vremena i videla sam da se na delu velike većnice javlja fleka od prokišnjavanja. To je alarmantno. Treba hitno preduzeti mere da se zaustavi prokišnjavanje”, upozorila je Vujnović Prćić.

U Zavodu su najbolje upoznati sa situacijom zbog toga što i njihove prostorije prokišnjavaju, jer se nalaze u potkrovlju Gradske kuće.

“Stepenice su izlizane, kamena obloga je trošna, osipa se, otpadaju delovi prozora i maltera, prozori ne dihtuju, truli su, tako da, Gradska kuća jeste u veoma lošem stanju”, rekla je Vujnović Prćić.

Ona je dodala da su objekti generalno u lošem stanju i da oni u Međuopštinskom Zavodu za zaštitu spomenika mogu samo da potenciraju ovo pitanje, da daju neke inicijative, da konkurišu na nekim projektima, ali da nemaju sopstvena sredstva koja bi mogli ulagati u ove objekte.

“Na našu inicijativu je pokrenuta izrada projekta za fasade secesijskih objekata koje smo smatrali da su najugroženije. Projekti su urađeni i predstavljaju neku dobru bazu za izvođenje radova”, kazala je Vujnović Prćić.

Prema njenim rečima, grad ima restauratore koji bi se bavili obnovom objekata, ali da nedostaju restauratori metala i kože.

Ovo nije posao za zanatlije

Najhitnije sređivanje krova koji se nalazi u alarmantnom stanju, foto: Natalija Jakovljević RSE

Mnogi objekti se zbog nedostatka novca ne održavaju na adekvatan način, a ukoliko čak i postoji novac, docentkinja na Građevinskom fakultetu u Subotici Viktorija Aladžić za RSE rekla je da gradu nedostaju zanatski majstori koji bi se latili zahtevnog posla obnove i restauracije objekata poput Gradske kuće.

“Veoma je problematično što zanatlije ne mogu, ne znaju i nisu u stanju da restauriraju delove objekata, bilo da je u pitanju drvo, malter ili gipsana ornamentika, radovi u metalu ili gvožđu, i onda se ti elementi zamenjuju nekim novim materijalima, novim tehnikama rada što u suštini ne predstavlja očuvanje baštine nego samo zamena nečeg starog sa nečim novim, što liči na ono što bi trebalo da predstavlja istinsku vrednost graditeljske baštine”, kazala je Aladžić.

Ona je kao problem navela i Zakon o javnim nabavkama koji izjednačava objekte graditeljske baštine sa novim objektima gde se ponuđači biraju na osnovu najniže cene i gde je zaista problem ubaciti te specijalne radove koji se obavljaju na samim objektima.

Neophodno sistemski pristupiti rešavanju problema očuvanja baštine: Viktorija Aladžić, foto: Natalija Jakovljević RSE

“Kada dođe do restauracije objekata, zapravo se nikada ne zna koji su to svi poslovi koji moraju da se urade, jer se neki problemi pojave u toku same restauracije”, kazala je Aladžić.

Dodala je da je neophodno sistemski pristupiti rešavanju problema očuvanja baštine i da je jedan od lepih primera i nedavna restauracija subotičke Sinagoge koja je obnovljena sredstvima Vlade Mađarske.

“Ona je urađena kvalitetno, koliko je to bilo moguće, međutim, nije iskorišćena prilika da se tokom tih radova obuče neki lokalni majstori za tehnike rada jer je stanje drugih objekata stvarno alarmantno”, smatra Aladžić.

‘Ruglo u centru grada’

Za restauraciju i rekonstrukciju neophodno je mnogo sredstava, a situaciju dodatno komplikuju i vlasnički odnosi, rekao je građevinski inženjer iz Subotice Tibor Lošonc i dodao da stanari zgrada bez subvencija grada ne mogu restaurirati zaštićene fasade, jer za to nemaju novca.

“Što se tiče javnih objekata, od Zelene fontane preko Gradske kuće – ako pogledamo i prošetamo se kroz grad, vidimo da se Gradska kuća raspada. Postavlja se pitanje dokle ćemo to trpeti, dokle će grad da trpi da se raspada fasada i da prokišnjava objekat”, upitao je Lošonc.

Gradska uprava: Do kraja godine završetak dokumentacije

Oštećeni plafon u Subotičkoj Gradskoj kući, foto: Natalija Jakovljević RSE

Iz Gradske uprave u Subotici su u pisanoj izjavi za RSE naveli da će do kraja godine, u okviru Programa prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija, biti završena projektno tehnička dokumentacija za rekonstrukciju Gradske kuće u Subotici.

“Izrada projektno tehničke dokumentacije obuhvata i obnovu krovne konstrukcije Gradske kuće, potkrovlja i prostora u kome su smešteni Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture i Istorijski arhiv. Kada budu ispunjeni ovi preduslovi grad će biti u mogućnosti da aplicira za dobijanje sredstava za izvođenje radova na rekonstrukciji i restauraciji Gradske kuće”, navedeno je u dopisu.

Gradska kuća u Subotici izgrađena je u stilu mađarske secesije u periodu od 1908. do 1912. godine, a projektovali su je Marcel Komor i Deže Jakab, poznati budimpeštanski arhitekti. Objekat se koristi za skupštinska zasedanja, koncerte, venčanja i druge važne skupove.

Izvor: Radio Slobodna Evropa (Natalija Jakovljević)