IZBEGLIČKA KRIZA U SUBOTICI: MEĐUETNIČKA DISTANCA JE POSTOJALA UVEK

IZBEGLIČKA KRIZA U SUBOTICI: MEĐUETNIČKA DISTANCA JE POSTOJALA UVEK

Izbeglice u nehumanim uslovima na napuštenom prostoru stare "Ciglane" u Subotici, leto 2015. godine, foto: Magločistač

“Čovek treba da sagleda šta je ono što treba da uradi, a ne kakav će to odjek imati u javnosti”

Tibor Varga, foto: Istočno-evropska Misija

Tibor Varga, foto: Istočno-evropska Misija

Subotičanin Tibor Varga iz humanitarne organizacije “Istočnoevropska misija” rekao je da je prisustvo izbeglica u Subotici bilo vidljivo još pre pet godina, ali su ljudi bili nezainteresovani, jer sve to tada još nije bilo uočljivo. Varga je kazao da su oni ljudi koji su živeli u okolini subotičke stare Ciglane znali za ovu situaciju i sa jedne strane bilo im je žao tih ljudi, a sa druge su zazirali od njih. Razlog za to je možda strah od nekih bolesti, jer su ti ljudi bili “čudni” i drugačiji, i zbog jezičkih barijera nisu mogli komunicirati sa njima, a to je izazvalo jednu vrstu distance.

“Nakon toga izbeglička kriza je bila sve vidljivija, došla je zima, hladno vreme, pojedini ljudi su reagovali i ta distanca se smanjivala, a društvo je postajalo otvorenije prema njima. Jedan broj građana odazvao se i na naše pozive, kao i na pozive drugih organizacija koje pomažu izbeglicama. Mnogi su odlazili u Ciglanu, odnosili pomoć i na taj način izrazili saosećajnost i razumevanje prema ljudima koji pate i žive u teškim uslovima”, rekao je Varga.

Prema njegovim rečima, kako je kriza postajala vidljivija, izbeglicama su pomogle i mnoge domaće i strane humanitarne organizacije, dok vlast u Srbiji na početku nije želela da problem dođe do javnosti, jer bi to povuklo za sobom odgovornost i mnoga druga pitanja, kao na primer – zašto se ne učini nešto? Varga je kazao da se u Srbiji čekalo na pomoć međunarodne zajednice da pomogne i reši problem. Problem je eskalirao letos, a država se organizovala tek kada je problem splasnuo.

“Pojedinci su reagovali mnogo brže od države, pa i samih organizacija. Ne žalim što sam bio uključen u celu ovu situaciju i da su u pitanju bili neprijatelji ili slično. Videli smo patnju i bedu ljudi koji su to preživljavali u tim momentima, bili smo prisutni, pomagali smo koliko smo mogli”, istakao je Varga.

On je podsetio da se naš narod kroz istoriju već suočavao sa izbegličkom krizom i ljudskim tragedijama i da ljudima, koji beže sa ratom zahvaćenih teritorija, jednostavno treba pomoći. Varga je ocenio da su mediji pod uticajem političkih struktura.

“Često puta sam razgovarao sa novinarima, pa je bilo onih koji su rekli ’pa, eto, mi moramo ovo da uradimo, da napišemo nešto’. Međutim, bilo je onog što se smelo reći i onog što se nije smelo reći, kako ne bi kompromitovalo nekoga, pa se onda to nije reklo. Smatram da čovek treba da sagleda šta je ono što treba da uradi, a ne kakav će to odjek imati u javnosti”, rekao je Varga.

Prema njegovim rečima, u Subotici trenutno nema izbeglica. Oni se nalaze u Šidu i Preševu. Svaki dan kroz Srbiju prođe od 1.000 do 2.500 ljudi, među kojima ima dosta porodica sa malom decom i bebama.

“Dosta je organizovano, situacija je mnogo bolja nego ranije, ali je pomoć uvek dobrodošla. Ima potrebe za odećom i hranom. Mi pripremamo pakete koji sadrže hranu, mleko, voće, nešto slatko i slično”, kazao je Varga.

Đurović: Međuetnička distanca postojala uvek

Izvor: klubputnika.org

Izvor: klubputnika.org

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je da je od početka januara do 1. decembra ove godine ukupno oko 490.000 ljudi izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji.

“Ove analize ukazuju na dramatične cifre ljudi koji su samo evidentirani, a od početka godine je još između 50.000 i 80.000 ljudi prošlo kroz Srbiju mimo ovih statistika”, kazao je Đurović.

On je naveo da je kroz Srbiju ukupno prošlo više od 600.000 ljudi, a da je broj ljudi koji ostaje u Srbiji izrazito mali i da se ne očekuje da će ostati više od 70 do 80 ljudi, jer je njihova namera da idu dalje u Nemačku, Švedsku, Holandiju i druge zemlje.

“Prema našim procenama povećan broj ljudi u Srbiji očekuje se na proleće, a zaključci su izvedeni prilikom rada i razgovora sa izbeglicama koji govore o svojim prijateljima koji zbog loših vremenskih uslova planiraju da put odlože na proleće”, rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima, međuetnička distanca između većinskog stanovništva i izbeglica je postojala uvek. U vreme kada se država jasno opredelila šta je po njoj dobro, a šta nije, a to znači pomoći izbeglicama, empatija građana je postala vidljivija, a tokom same krize, javno mnjenje je bilo naklonjeno izbeglicama, što ne znači da u pojedinim lokalnim sredinama nije postojala ideja da bi ti ljudi mogli da ostanu tu i zbog toga bi mogli biti neprihvaćeni.

“Generalno, stav prema izbeglicama je pozitivan, iako smo svedoci da u pojedinim medijima i na društvenim mrežama pojedini ljudi negativno komentarišu izbeglice koje dolaze, kao i zbog nedavnih terorističkih napada u Parizu koji su iskorišćeni na štetu tražilaca azila i izbeglica koje prolaze kroz našu zemlju i Balkan, tako i zbog straha da će Srbija postati tampon zona ka Evropskoj uniji. Zbog toga ljudi ne žele da vide izbeglice koje ostaju ovde, niti imaju predstavu o tome da bi oni mogli trajno da se nasele i da možda u jednom trenutku postanu državljani Srbije”, kazao je on.

Đurović je objasnio da je razlog tome upravo odsustvo informacija i nemanje iskustva sa ovim ljudima koji se kratko zadržavaju ovde i zbog toga mnogi građani ne razgovaraju sa njima, na šta utiču i dodatne prepreke, razne kulturološke, verske, jezičke i druge razlike među ljudima.

“Najdrastičniji primer mržnje i ksenofobije prema izbgelicama proistekli su pre svega iz pojedinih lokalnih političkih partija i od lokalnog političkog rukovodstva u sredinama gde su boravili ovi ljudi, počev od Kanjiže i stavova predsednika opštine Kanjiža Mihalja Bimba do Bogovađe, Mladenovca, gde su političke elite zagovarale loš odnos prema ovim ljudima”, podsetio je on.

Đurović je kazao da su se incidenti dešavali isključivo unutar kruga samih izbeglica, vrlo vezani za krijumčarenje, ukraden novac ili vezano za neke sukobe koji su postojali ranije, povodom nekih ličnih predrasuda ili nasilje na putu, ali nisu incidenti koje su izbeglice počinile prema građanima Srbije i nisu incidenti gde su naši građani masovno povređivali izbeglice.

“Pljačkanje i uzimanje novca postojali su i ranije, od nastanka azilnog sistema od 2008. do danas kada su naši građani pokušavali da iskoriste tešku situaciju ovih ljudi, pa su pojedinci uzimali novac. Pojedini su bili sankcionisani od sistema, a postoje i oni koji su prolazili nekažnjeno”, rekao je on.

Đurović je upozorio da na taj način građani dobijaju lošu poruku od svojih sunarodnika koji pokušavaju da zarađuju na nevoljama ovih ljudi. Time se šalje loša poruka da ovakva nedela prolaze nekažnjeno. On je podsetio da su izbeglicama u Beogradu naplaćivani duplo veći iznosi za autobuske karte, u hostelima je naplaćivan ogroman novac, prodavnice su računale više cene.

“Reakcija države je izostala i zbog toga se danas izbeglice vide kao jedna mogućnost, plen koji stoji na tacni svakom onom ko misli da može da se okoristi o njihovu patnju i iskoristi trenutak”, rekao je Đurović.

Ivanišević: Država postupa odgovorno i humano prema izbeglicama

Nenad Ivanišević, foto: Magločistač

Nenad Ivanišević, foto: Magločistač

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević rekao je da od početka povećanog priliva izbeglica u Srbiju nisu zabeleženi incidenti između izbeglica i većinskog stanovništva. Registrovano je nekoliko manjih incidenata među samim izbeglicama, ali su pravovremenom reakcijom policije sprečeni ozbiljniji incidenti.

“Srbija se od početka izbegličke krize postavila odgovorno i humano i svima kojima je to bilo neophodno, obezbeđen je privremeni smeštaj”, kazao je Ivanišević.

On je dodao da je država pravovremeno reagovala već na samom početku.

“U privremenim centrima za prihvat i registraciju izbeglica, koji su uspostavljeni duž migratorne rute, izbeglicama je na raspolaganju sva neophodna pomoć: hrana, odeća, obuća, zdravstvena i psiho-socijalna zaštita, prevodioci, pravna pomoć”, kazao je Ivanišević.

On je dodao i da je usvojen Plan reagovanja u slučaju povećanog priliva izbeglica tokom zime, koji podrazumeva adekvatnu zaštitu tokom zimskih dana. Prema njegovim rečima, sa predstavnicima lokalne samouprave u Subotici ostvarena je korektna i uspešna saradnja, naročito u letnjim mesecima ove godine tokom najvećeg priliva izbeglica.

“Međutim, sav taj napor bio bi uzaludan da sami građani Srbije nisu pokazali saosećajnost i mnogi od njih se i sami uključili u niz humanitarnih aktivnosti, kako bi pomogli ovim ljudima. U tom smislu, i građani Subotice su pokazali u nebrojeno slučajeva svoju humanist. Smatram da samo uz puno poštovanje ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, možemo zajedničkim snagama uspešno da odgovorimo na izazove koji su pred nama”, zaključio je Ivanišević.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#f2f2f2″ bcolor=”#b71503″]Na osnovu najnovijih podataka Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila od 1. januara do 1. decembra ukupno je 485.169 ljudi izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji. Od toga oko 360.000 muškaraca, 124.000 žena i 139.590 dece, što je oko 28% celokupnog broja tražilaca azila. Dece bez pratnje je bilo 10.274.[/quote]

[clear]

Natalija Jakovljević (Magločistač)

grb_vojvodinaTekst “Izbeglička kriza u Subotici: Međuetnička distanca je postojala uvek” nastao je u okviru projekta “Međuetnička distanca u uslovima društveno-ekonomske krize”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana “Centar građanskih vrednosti” i redakcija portala “Magločistač”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.

pecat1

 

 

 

[clear]

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.