Nakon što je u proleće 2020. godine ministar zdravlja Zlatibor Lončar objavio da se nova vrsta korona virusa pojavila i u Srbiji, stanovnike zemlje ispunilo je napeto iščekivanje. Svi su bili svesni da će pre ili kasnije uz jutarnju kafu moći da pročitaju vest da je virus takođe stigao i u njihovo naselje, uz nadu da će se to dogoditi što kasnije. Ovo je važilo i za manje opštine, uključujući Sentu, gde je na lokalnom nivou organizacija borbe protiv korona virusa predstavljala poseban izazov.
Senćani su živeli u neizvesnosti oko četiri meseca, pošto je Krizni štab za vanredne situacije u ovoj opštini 23. jula obavestio građane da su registrovana prva četiri slučaja zaraženih virusom.
Više od pola godine kasnije, prema podacima od 10. februara ove godine, broj aktivnih slučajeva bio je 34, o čemu je Opština Senta obavestila Családi Kör.
Podaci takođe pokazuju da je u Senti od izbijanja virusa dijagnostikovano ukupno 539 zaraženih osoba.
Takođe smo želeli da znamo koliko je do sada bilo smrtnih slučajeva usled poledica uzrokovanih korona virusom, međutim, ove informacije ima samo Zavod za javno zdravlje u Kikindi, navode iz Opštine. Pitanja smo uputili i ovoj ustanovi, ali – odgovore nismo dobili do objavljivanja ovog članka.
„U opštini je sve manje novih aktivnih slučajeva, u proseku se svakodnevno beleži 2-3 nova slučaja zaraze“, objašnjava dr Gustav Šurjan, direktor Doma zdravlja u Senti.
Prema njegovim rečima, situacija se u poslednje vreme mnogo popravila, jer je pre nekoliko nedelja u jednom danu bilo registrovano u proseku 10-15 novih slučajeva zaraze. On skreće pažnju i na težinu zaraze virusom – tokom vremena, smanjuje se rizik od teškog ishoda, ali virus nije bezopasan ni za mlade.
Dr Šurjan takođe ističe da se testovi neprestano šalju iz Kikinde u Sentu, tako da ih uvek ima dovoljno na raspolaganju. PCR testiranje se obavlja prema lekarskom uputu, a isto važi i za brze testove. Prema rečima direktora Ustanove, u proseku se dnevno obavi 5-10 testova. Za asimptomatske slučajeve, PCR testiranje je omogućeno samo u javnim zdravstvenim ustanovama, dok se brzi testovi obavljaju na zahtev, kao plaćena usluga u Domu zdravlja.
Doktor Šurjan ističe da održavanje Kovid ambulante, vakcinacija i briga o pacijentima zahteva mnogo vremena i energije, pa nema dovoljno kapaciteta za PCR testiranja na zahtev građana.
Naglašava da, “iako nam je na raspolaganju najmoćnije oružje protiv virusa – vakcina, veoma je važno da se i dalje pridržavamo mera predostrožnosti, posebno kada su u pitanju nošenje maski, dezinfekcija i održavanje distance”.
“Testiranje, testiranje, testiranje!”, mogli smo da čujemo i čitamo u mnogim medijima, čak i u ranim fazama epidemije.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) skretala je pažnju državama i stručnjacima da testiraju što veći broj građana. Međutim, svakodnevnim promenama pravila, suočeni smo sa složenim, velikim delom nepoznatim, haotičnim stanjem koje iscrpljuje kapacitete i prouzrokuje intenzivne probleme, a ovakvo stanje nas očekuje i u narednim mesecima. Prošlo je gotovo godinu dana od prvog talasa virusa, ali kada je u pitanju transparentnost, nije se mnogo poboljšala situacija.
Zamislite samo sebe u situaciji osobe koja živi u Senti i želi da uradi test na korona virus. Možda za to ima više razloga: možda je na sebi primetio neke simptome, želi da putuje ili samo želi da zna da li je nosilac virusa. U datom trenutku ima niz pitanja, od vrste testa do troškova, preko načina prijavljivanja. Posle temeljne pretrage, pred njim se nalaze sledeće mogućnosti:
1. Serološki test (na antitela): Ova vrsta testa pomoću uzorka krvi otkriva antitela koja stvara imuni sistem zaražene osobe. U ranim fazama infekcije (u prvih 8-10 dana) u nekim slučajevima može pokazati lažno negativan rezultat, ali pouzdano može ukazati na infekciju koja dugo traje ili se već dogodila. Serološki test se može dobrovoljno obaviti i u privatnim laboratorijama. U Jugolabu u Senti kažu za Családi Kör da se dnevno obavlja u proseku 5-10 takvih testova, po ceni od 2.090 ili 4.090 dinara, u zavisnosti od vrsta testa. Ovakvo testiranje može biti korisno ako želite da znate da li ste bili zaraženi, ali je neupotrebljivo ukoliko ga želite koristiti kada putujete u inostranstvo, u tom slučaju će vam trebati PCR ili test antigena.
2. Brzi antigenski test: Ova vrsta testa se uzima iz nosa i otkriva prisustvo virusa, ali u kraćem vremenu u odnosu na PCR test. Dr Gustav Šurjan sumirao je suštinsku razliku, navodeći da pacijent može, ako ima simptome do pet dana, da obavi antigenski test, a ako su se simptomi javili ranije, potreban je PCR test. Ova vrsta ispitivanja se takođe obavlja u senćanskom Domu zdravlja na zahtev lekara ili na lični zahtev, ali u drugom slučaju treba računati na troškove u iznosu od 3.500 dinara. Građani mogu da se obrate i privatnoj laboratoriji, ali ovakav test je moguće obaviti najbliže u Subotici i u Novom Sadu. Osim PCR testa, antigenski test prihvata nekoliko zemalja prilikom ulaska na njihovu teritoriju – na primer, u Austriju se može ući sa testom ne starijim od 72 sata, a u Nemačku sa testom koji nije stariji od 48 sati.
3. PCR test: Prisustvo virusa se takođe otkriva uz pomoć PCR testa koji pouzdano ukazuje na infekciju i pre pojave simptoma. U Domu zdravlja u Senti se PCR test obavlja samo na lekarski zahtev, a na lični zahtev testiranje je moguće obaviti samo u javnim zdravstvenim ustanovama. Za Senćane to znači da se mogu testirati u Institutu za javno zdravlje u Kikindi, ukoliko su bez simptoma i ako im je takav test potreban zbog putovanja. Sve više zemalja na graničnom prelazu takođe prihvata i negativni antigenski test, ali poslodavci i dalje očekuju da imate negativan PCR test, pa se za mnoge testiranje ne može rešiti bez putovanja u Kikindu.
Gore opisani problemi, kao i mnogi drugi tokom ove epidemije, stvaraju brojne poteškoće i građanima i zdravstvenim radnicima.
Cena od 9.000 dinara za PCR test sama po sebi predstavlja finansijsko opterećenje, kao i mnogi drugi problemi sa kojima se građani u međuvremenu suočavaju.
Jedna od čitateljki Családi Kör-a, Klara Horvat, govorila je za naš list o svojim iskustvima:
“Testiranje mora biti unapred registrovano elektronski, a vreme će biti potvrđeno SMS porukom. Iznos od 9.000 dinara prethodno treba uplatiti na navedeni broj računa, a zatim se u određeno vreme moram putovati u Kikindu. Glavni problem je što za mene put do Kikinde i nazad košta dodatnih 60 evra. U Austriji brinem o starijim osobama, tako da moj rezultat testa ne sme biti stariji od 48 sati, međutim, rezultat testa mi ne šalju na mejl, a sistem je prespor. Zbog toga, putovanje mogu rešiti samo ukoliko uspem da zakažem termin za dan ranije i da sačekam rezultat. Nemam izbora, jer i kompanija i porodice ljudi o kojima se brinem zahtevaju PCR test”, objašnjava naša čitateljka.
Klarin slučaj nije usamljen, a Vojvođani koji rade u Austriji i Nemačkoj redovno se suočavaju sa sličnim problemima.
Iz vida ne treba izgubiti ni poteškoće „druge strane“: zdravstveni sistem se od početka epidemije suočava sa ekstremnim nedostatkom radne snage i preopterećenošću.
Jedan od tragičnih dokaza za to su podaci koje je nedavno objavio Sindikat lekara i farmaceuta Srbije da je do sada 105 zdravstvenih radnika izgubilo živote usled posledica izazvanih korona virusom.
Tekst na slovačkom jeziku možete pročitati na portalu Storyteller ovde, a na mađarskom jeziku na portalu Szabad Magyar Szó ovde.
Projekat “Život na lokalu sa Kovid-19”, koji realizuje Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, dobio je podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.