Upozorenje – ovaj članak sadrži eksplicitne slike
Nedavne američke tvrdnje da je kovid najverovatnije potekao iz laboratorije pod kontrolom kineske vlade postavljaju nova pitanja o poreklu pandemije koja je prvu put zahvatila svet pre tri godine.
Doktor Robert Redfild, koji je bio direktor američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti od 2018. do 2021. godine, rekao je američkom kongresnom panelu da veruje kako je kovid najverovatnije rezultat slučajnog curenja iz laboratorije u Kini.
Njegov mišljenje se poklapa sa onim šefa FBI-ja Kristofera Reja, koji je izjavio američkoj televizijskoj mreži Foks Njuz da „FBI već neko vreme smatra da je poreklo pancemije najverovatnije potencijalni laboratorijski incident".
Mnogi naučnici ističu da nema dokaza da je virus procureo iz laboratorije, a druge američke vladine agencije izvukle su drugačije zaključke.
Ne postoji, dakle, konsenzus oko porekla epidemije – čak ni u okviru same američke vlade – ali koliko bi lako bilo virusu da pobegne iz neke laboratorije?
I da li se to već dešavalo?
Jeste – smrtonosni virusi su ranije slučajno bili puštani iz laboratorija u centrima velikih gradova – a možda nijedan od njih nije bio opasniji od velikih boginja.
Pre nego što je iskorenjena 1977. godine, smatra se da je ova bolest ubila više od 300 miliona ljudi samo u 20. veku.
Ovo objašnjava zašto je iznenadna dijagnoza Dženet Parker, četrdesetogodišnje medicinske fotografkinje sa Univerziteta u Birmingemu, u avgustu 1978. godine bila dočekana sa užasom.
„Bila je to bolest od koje su svi plašili; nije zavladala panika samo u Birmingemu, zavladala je i u vladi i u SZO-u, zato što se ova bolest ponovo pojavila", kaže profesor Alasder Gedis, koji je bio dežurni lekar za zarazne bolesti u bolnici istočnog Birgmingema u vreme širenja virusa.
Velike boginje, koje su zarazne i ubijaju oko trećinu zaraženih, bile su korišćene u eksperimentima u univerzitetskim laboratorijama.
Pitanje kako se tačno Parker zarazila velikim boginjama nikada do kraja nije dobilo odgovor.
U vladinom izveštaju kaže se da je prenos virusa morao da se desi na jedan od tri načina – vazdušnim strujanjem, ličnim kontaktom ili kontaktom sa kontaminiranom opremom.
Zbog izolacije i mera karantina koje su odmah stavljene na snagu, jedina osoba koja se zarazila bolešću pored Dženet Parker bila je njena majka.
Parker je umrla, dok se njena majka oporavila od blaže infekcije, ali je epidemija odnela još dva života.
Njen otac Frederik (77) umro je od zastoja srca dok je bio u karantinu, za koji se misli da ga je izazvao stres zbog ćerkine bolesti, a profesor Henri Bedson, koji je vodio laboratoriju za velike boginje u Birmingemu, izvršio je samoubistvo.
Posle incidenta, vlasti su preispitale opasnosti od još jednog potencijalnog curenja iz laboratorije i preduzete su mere da se smanji broj lokaciji na kojima se čuva virus.
Prema sporazumu SZO-a iz 1979. godine, jedina dva preostala zvanična mesta na kojima se čuva živi virus velikih boginja je u Centru za kontrolu bolesti u Atlanti, u SAD, i u laboratoriji Vektor u Novosibirsku, u Sibiru, u Rusiji.
Ove laboratorije su odabrane zato što spadaju među najbolje i najbezbednije na svetu, ali su se i same suočile sa nekim zabrinjavajućim incidentima.
Radnici CDC-a 2014. godine nisu pravilno deaktivirali uzorke antraksa na kojima su se vršili eksperimenti, potencijalno ugrozivši desetine ljudi (od kojih niko zapravo nije bio zaražen).
U eksploziji gasa u Vektoru 2019. godine, razbili su se prozori na jednoj od zgrada, i jedan radnik je završio na intenzivnoj nezi sa teškim opekotinama.
Vlasti su, međutim, saopštile da u nesreći nije došlo do biološke kontaminacije.
Drugi incidenti u laboratorijama visoke bezbednosti završili su se zaražavanjem osoblja i ljudi koji su živeli u blizini.
Ustanove u Francuskoj pojačale su mere sigurnosti nakon što je naučnica umrla 10 godina nakon što se posekla na komad opreme.
Emili Žomen je umrla 2019, u 33. godini, deceniju nakon što je bila izložena zaraznim proteinima zvanim prioni koji izazivaju bolest ludih krava kod stoke i Krojcfeld-Jakobovu bolest kod ljudi.
Uprkos tome što je bila svesna da je potencijalno zaražena, nije postojala vakcina niti metod lečenja koje su lekari mogli da primene da bi je izlečili.
Greške u biofarmacuetskom pogonu u Landžouu u severoistočnoj Kini 2019. godine dovele su do zaražavanja više od 10.000 ljudi opasnim tipom patogena.
Protiv otpadnih gasova korišćeni su dezinfektanti kojima je istekao rok trajanja na lokaciji na kojoj su se pravile životinjske vakcine za zaštitu od bakterije brucele.
To joj je omogućilo da se raširi na radnike na obližnjem istraživačkom institutu, a potom na još hiljadu ljudi u samom gradu.
Iako je retko smrtonosna, ona proizvodi simptome nalik gripu koji mogu da izazovu dugoročne probleme, a tokom Hladnog rata su je u biološko oružje pretvarali i SAD i SSSR.
Hiljadama ljudi bila je potrebna medicinska pomoć i isplaćena je velika odšteta.
Ovi slučajevi daleko su od jedinstvenih i razne druge greške dovodile su do toga da se radnici i obližnji stanovnici zaraze od laboratorija.
Ima i slučajeva kada su bolesti pobegle iz laboratorija, ali uzrok nikada nije utvrđen.
Radnik iz ustanove u Tajpeju na Tajvanu se 2021. godine zarazio kovidom-19 dok je radio na virusu.
Istraga je pokazala da nadzor u laboratoriji „nije bio dovoljno strog", ali nikad nije utvrđeno šta je tačno pošlo naopako.
Bilo je spekulacija da je možda došlo do udisanja virusa u laboratoriji ili zbog skidanja zaštitne opreme pogrešnim redosledom.
Misteriozna curenja iz laboratorija se svakako dešavaju, ali da li je to bio izvor prvobitnog širenja kovida-19 u Kini koji je izazvao pandemiju ili se prebacio prirodnim putem sa divljih životinja na ljude, tek treba definitivno da se utvrdi.
Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
