Institucije civilnog i vojnog sistema bezbednosti Srbije, kao i drugi organi vlasti, godišnje ostvaruju više stotina hiljada pristupa podacima o komunikaciji građana u netransparetnoj proceduri i često bez odgovarajuće kontrole obrade ličnih podataka, pokazala je danas objavljena analiza Šer (SHARE) fondacije.
Kako se navodi, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji i Vojno-bezbednosnoj agenciji u tome pomažu domaće kompanije koje pružaju usluge mobilne telefonije i interneta, koje arbitrarno primenjuju važeće obaveze i samostalno procenjuju da li su zahtevi organa vlasti pravno osnovani.
“(Kompanija) Telenor u 2016. beleži gotovo 300.000 pristupa podacima o komunikaciji građana, koje javne i tajne službe u Srbiji ostvaruju samostalno. Trend rasta vidljiv je i u evidencijama državnih organa, pa je policija prošle godine uputila ukupno oko 97.000 zahteva za pristup zadržanim podacima, ili 20.000 zahteva više nego u 2014. godini”, navodi se u saopštenju Šer fondacije.
Ta fondacija navodi da se centralna tema borbe za zaštitu građana od nadzora koje sprovde državne službe širom sveta, ali i zloupotreba u komercijalne svrhe velikih internet korporacija, pitanje prikupljanja takozvanih metapodataka, odnosno podataka koji otkrivaju ko je s kim, kada i gde razgovarao, što su podaci koje uređuju i mobilne mreže automatski generišu, a koji mogu da budu i važniji od samog sadržaja komunikacije.
Šer fondacija je navela da je samo jedan operator mobilne telefonije (Telenor) u 2016. zabeležio skoro 300.000 samostalnih pristupa podacima o komunikaciji građana.
“Ova kompanija je ujedno i jedina koja u skladu sa zakonom registruje, odnosno prijavljuje samostalne pristupe organa vlasti svojoj mreži. Mada druga dva velika operatora izostavljaju samostalne pristupe iz svojih godišnjih izveštaja, Vojno-bezbednosna agencija navodi da se ‘za pristup zadržanim podacima o elektronskim komunikacijama koriste pristupne aplikacije operatora VIP, Telenor, MTS i Telekom‘”, navodi se.
Šer dodaje da podaci iz izveštaja, ukršteni sa vestima iz takozvane crne hronike, ukazuju da je masovno prikupljanje podataka o komunikaciji građana postalo uobičajena radnja iz predistražnog postupka, pri čemu na stotine zapisa o privatnoj komunikaciji gubi ustavnu zaštitu samo zato što su se vlasnici uređaja slučajno našli u blizini bazne stanice u trenutku incidenta koji se istražuje.
“Prema zakonu, od ograničenja o zadržavanju podataka o komunikaciji do 12 meseci izuzeti su oni podaci kojima je jednom već pristupljeno, te se oni čuvaju praktično neograničeno. Odlukom Ustavnog suda zadržani, odnosno podaci o komunikaciji predstavljaju lične podatke na koje se primenjuje opšti režim zaštite ljudskih prava i sloboda. Uprkos unapređenoj zakonskoj regulativi, procedure u ovoj oblasti i dalje su netransparentne, dok bi količina podataka o komunikaciji građana koja se obrađuje bez dovoljne kontrole trebalo da posluži kao upozorenje na urgentnost problema“, navodi se.
Izvor: Insajder
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.