Prema podacima istraživanja koje je sprovela Novosadska novinarska škola (NNŠ) informativni program Radio – televizije Vojvodina (RTV) je u 2015. i ovoj godini zabeležio najveći pozitivan trend rasta u ukupnoj programskoj šemi RTV-a.
NNŠ je u istraživanje uključila i komparativnu analizu proteklih deset godina monitoringa rada ovog Javnog medijskog servisa, kako se zaključci o njenom radu ne bi donosili na osnovu “paušalnih uverenja, već na osnovu istraživačkih rezultata”.
Prema rezultatima, programski diverzitet, odnosno programska šema RTV, je zabeležila pozitivan trend rasta u domenu informativnog, zabavnog i sportskog programa, a određeni pad je primećen u domenu dečjeg i obrazovnog programa.
Jedan od istraživača NNŠ Stefan Janjić, kazao je da je informativni program poslednjih godina obogaćen uvođenjem velikog broja informativnih emisija i emisija koje su posvećene analitičkom novinarstvu, kao što su Radar, Doument, U nedostatku dokaza i slično.
NNŠ je ocenjivala i udeo “medijske incijative” u centralnim informatuvnim emisijama, koja predstavlja najvredniji povod za izveštavanje, a to su događaji koji taj medij sam stavlja na društvenu agendu.
Rezultati su pokazali da je angažovanost novinara na RTV i želja za dodatnim istraživanjem učinila da je 2006. godine na RTV bilo svega tri odsto medijskih incijativa, na Radio Novom Sadu je bio tek dva odsto, ali da je tokom 2016. ogdine taj procenat dosegao 19 odsto, što predstavlja šestostruki napredak.
Analizirana je lokacija događaja, kriterijum koji govori o tome da li medij samo preuzima agencijaske vesti ili novinari zaista izalze na teren i izveštavaju o događanjima u Novom Sadu i Vojvodini. Prema podacima, zabeležen je porast ovog kriterijuma i na televiziji sa 22 na 34 odsto, ka i na radiju sa 17 na 40 odsto, tokom deset godina.
Rezultati su pokazali i zastupljenost subjekata, kao što su državni službenici, koji su se pojavljivali u emisijama na radiju i televiziji. Navodi se da je u radijskom programu za državne službenike zabeležen pad sa 34 na 30 odsto, a na televiziji 36 na 24 odsto, te da su više prostora dobijala udruženja građana.
Prema Janjićevim rečima problemom se može smatrati zastupljenost umetnika i umetničkih institucija i udruženja, posebno u informativnim emisijama i u Dnevniku, bilo da se radi o radijskom ili televizijskom programu RTV-a.
U istraživanju su upoređene i dve predizborne kampanje pred izbore 2012. i 2016. godine u emisijama sa obaveznim predizbornim blokom, a prema rezultatima tri najzastupljenije stranke u oba slučaja na RTV bile su Demokratska stranka, Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije.
“Ravnospravnost nije u potpunosti postignuta, ali je pokrajinski Javni servis u martu 2015. godine imao mnogo viši nivo balnasa od RTS, pogotovo u Novostima na Radio Novom Sadu, gde je zastupljenost partija najviše ujednačena, ali SNS ubedljivo vodi”, kazao je Janjić.
U januaru i februru 2016. godine, kada kampanja još uvek nije počela, najviše sekundi u informativnim emisijama imale su opozicione stranke (202), ali se mora uzeti u obzir da su pojedini vršioci funkcija kodirani u nekim nastupima kao pripadnici izvršne vlasti, a u nastupima ispred stranaka kao stranački činioci.
“Kada se saberu kolone koje imenuju vladajuću stranku i izvršnu vlast, u našem slučaju to su SNS i SPS, onda vidimo da su opozicione stranke zaista imale malo prostora, pogotovo je to slučaj na Radio Novom Sadu”, kazao je Janjić.
Okrugli sto o profesionalizmu Radio-televizije Vojvodine, na kojem su predstavljeni rezultati, organizovali su Novosadska novinarka škola i Mreža za profesionalizaciju medija jugoistočne Evrope (SEENPM).
Proteklih dana je na RTV došlo do serije naglih i neobjašnjenih smena urednika i novinara, čime je u velikoj meri narušen integritet pokrajinskog javnog servisa, pa je okrugli sto organizovan kao bi se skrenula pažnja javnosti da izmene u uređivačkoj i programskoj koncepciji RTV-a moraju biti obavljane transparentno, zakonski, demokratski i argumentovano.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.