Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama pre svega štite organe vlasti

U Beogradu je danas održana panel-diskusija „Budućnost prava na pristup informacijama u Srbiji“ o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na kojoj su učesnici upozorili da izmene tog zakona povećavaju mogućnosti vlasti da ne dostavi građanima tražene informacije.

Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić rekao je u debati u prostoru „Miljenko Dereta“ da u izmenama postoji mnogo problema i izdvojio šest „crvenih linija“ koje, kako je ocenio, kvare taj zakon.

Jedan od tih problema je izvršenje rešenja koja Poverenik donosi posle žalbe zbog nedostavljanja informacija, a to sada nadzire Upravna inspekcija.

„Problem su mali kapaciteti inspekcije, ali je problem i to da li će jedan organ vlasti nadgledati drugi organ vlasti. Naš predlog je da taj nadzor od sada vrši Poverenik“, rekao je Nenadić uz objašnjenje da bi to olakšalo proces.

On je ukazao i na nelogičnost pri izvršavanju rešenja Poverenika jer on nema mogućnost da krivično goni organ vlasti ukoliko taj organ ne dostavi tražene informacije, iako je Povreneik u tim postupcima zapravo zamena za sud.

„Kada bi sud tražio informacije i, ukoliko se te informacije ne dostave, taj ko ih nije dostavio bi bio krivično gonjen. Poverenik nema moć da krivično goni„, objasnio je Nenadić.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović, potvrdio je „crvene linije“ i dodao da je jedna od najvažnijih izmena zakona predložena novčana kazna za organ vlasti za koji se utvrdi da je „ćutao“.

Po njegovim rečima, te vrste sankcionisanja nije bilo više od 15 godina, a pored novčane, kazna bi bila i prekršajna za odgovorno lice.

Marinović je rekao i da je do izmena zakona moralo da dođe jer se pojavilo previše zloupotreba: ko god ne dostavi informacije u zakonskom roku, mogao je da bude tužen direktno od strane tražioca tih informacija, bez provere i posredstva Poverenika, što su mnogi zloupotrebili i nanosili štetu sudskim troškovima.

Izmena zakona ukida tu mogućnost i ostavlja Poverenika kao jedinog koji može da podnese tužbu, ukoliko posle žalbe utvrdi da osnov postoji.

Poverenik je istakao da je ta institucija više puta zatražila da se produži rok zastarelosti svih predmeta, pa i onih vezanih za informacije od javnog značaja, jer, kako je rekao, „imamo najkraći period zastarevanja u Evropi, a nismo najefikasniji“.

On je naveo i da je svaki put taj predlog oboren, a da je samo jednom uspeo da stigne do Skupštine Srbije, gde takođe nije prošao.

Pavle Dimitrijević iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) izjavio je da izmene zakona uvode nove mogućnosti da državni organi ne pruže traženu informaciju i ocenio da one „vezuju ruke“ i Povereniku i tražiocu informacija.

„Zakon zaobilazi ono što su pravi problemi, a to je izvršenje rešenja poverenika“, rekao je Dimitrijević i dodao da će biti loše ako stvari ostanu kakve jesu.