2016. godine skoro 20 odsto građana je priznalo da im je neposredno traženo da daju mito javnim funkcionerima, taj procenat je 2014. godine iznosio 30 odsto, a 2002. godine 45 odsto.
U poslednjih 15 godina u Srbiji je ostvaren značajan statistički napredak u borbi s administrativnom korupcijom, podaci su istraživanja Centra za liberalno-demokratske studije (CLDS) koji su predstavljeni danas u Beogradu.
Praćenje korupcije u Srbiji ukazuje da je 2016. godine skoro 20 odsto građana priznalo da im je neposredno traženo da daju mito javnim funkcionerima, taj procenat je 2014. godine iznosio 30 odsto, a 2002. godine 45 odsto.
Profesor Fakulteta političkih nauka i predstavnik CLDS Boris Begović je rekao da je rezultat toga u najvećoj meri manji kontakt građana sa administracijom i istakao da se istraživanje odnosi na sitnu korpuciju, dok je krupna van vidokruga ankete.
Polovina ispitanika je kao osnovne uzroke korupcije navela platu službenika, a njih 80 odsto je navelo moralnu krizu društva.
Većina od 80 odsto smatra da je pravosudni sistem neefikasan u slučajevima korupcije.
Ispitanici smatraju i da je najveća kurupcija u vladi i carini.
Begović je naveo i da je ispitivanje pokazalo da je poraslo očekivanje građana da se korupcija smanji.
Predsednik Odbora agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stoiljković rekao je da Srbija i susedne zemlje neće izaći iz sistematske korupcije dok god imaju manjkavu demokratiju, u kojoj vlada partokratija, u kojoj je loš pravosudni sitem i u kojem su mediji zavisini.
On je naveo da je odnos vlasti prema nezavisnim institucijama loš i da vlast takvim ponašanjem nastoji da potisne te institucije na margine.
Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić rekla je takođe da je odnos vlade prema savetodavnim i regulatornim telima loš, da se ne uvažavaju njihove preporuke, a rekla je i da Srbija nije pravna država.
Istraživanje je sprovedeno na nešto više od 1.000 ispitanika. Organizovalo ga je Liderstvo za razvoj i integritet u jugoistočnoj Evropi i CLDS, u saradnji s Centrom za proučavanje demokratije iz Bugarske.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.