Evropski parlament, izvor: Pixabay.com
Evropski parlament podržao je danas uvođenje digitalnog kovid sertifikata EU kako bi se olakšalo putovanje unutar EU i doprinelo ekonomskom oporavku.
Sertifikati će se primenjivati od 1. jula 2021. godine i važiće 12 meseci, navedeno je u saopštenju EP.
Dokument će potvrditi da je osoba vakcinisana protiv kovida-19, da je nedavno imala negativan rezultat testa ili se oporavila od infekcije. U praksi će to biti tri različita sertifikata.
Sertifikate će vlasti država članica izdavati besplatno, biće dostupan u digitalnom ili papirnom formatu i imaće QR kod.
Zajednički okvir EU učiniće sertifikate interoperabilnim i proverljivim širom Evropske unije, kao i sprečiti prevare i falsifikovanje.
Potvrda neće biti preduslov za slobodno kretanje i neće se smatrati putnom ispravom.
Tokom međuinstitucionalnih pregovora, poslanici u EP osigurali su sporazum da države EU neće moći da nameću dodatna ograničenja putovanja nosiocima sertifikata poput karantina, samoizolacije ili testiranja “ukoliko nisu neophodni i proporcionalni radi zaštite javnog zdravlja”.
Države EU se podstiču da osiguraju da testiranje bude pristupačno i široko dostupno. Na zahtev parlamenta, Komisija je obećala da će mobilizovati 100 miliona evra u okviru Instrumenta za hitnu podršku kako bi države članice mogle da kupe testove za izdavanje EU digitalnih kovid sertifikata o testiranju.
Sve zemlje EU moraju da prihvate potvrde o vakcinaciji izdate u drugim državama članicama za vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove (EMA).
Na državama članicama je da odluče da li će prihvatiti i sertifikate za vakcine odobrene u skladu sa nacionalnim procedurama odobrenja ili za vakcine koje je Svetska zdravstvena organizacija navela za hitnu upotrebu.
Svi lični podaci biće obrađivani u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.