U Evropi radi 21.387 hidroelektrana a planira se izgradnja ili se već gradi još 8.779, uglavnom na Alpima i Balkanu, pokazao je prvi panevropski popis postojećih i planiranih hidroelektrana.
Kako su 28. novembra upozorile nevladine organizacije Juronejčer (EuroNatur) i Rivervoč (Riverwatch), novom izgradnjom ranije netaknute reke, posebno na Balkanu, biće uništene.
Pored toga, oko 2.500 projekata hidroelektrana planira se u zaštićenim područjima, uglavnom u nacionalnim parkovima ili zaštićenim područjima iz EU mreže Natura 2000.
Podaci iz izveštaja ukazuju na 946 hidroelektrana u Srbiji – 85 postojećih, 830 planiranih i 31 u izgradnji, ukupno 105 na Kosovu, 692 u Albaniji, 426 u Bosni i Hercegovini.
Najviše u Evropi ih je ili će ih biti u Nemačkoj – 4.839, a slede Austrija (4.485), Francuska (2.663), Norveška (2.453).
U studiji koju su naručili Juronejčer, Rivervoč, Svetski fond za prirodu (WWF) i Grupa za proučavanje teritorije i ambijenta (GEOTA) ističe se neuspeh vlada u i van EU da zaštite reke i biodiverzitet i dokumentuje nepoštovanje zakona EU, posebno Okvirne direktive o vodama.
“Suočavamo se sa krajem reka koje slobodno teku u Evropi i krahom biodiverziteta ako ne zaustavimo to ‘ludilo’ hidroelektrana. Evropska komisija predvođena Ursulom fon der Lajen i nacionalne vlade moraju da zaustave tu ekspanziju. Pre svega moraju da stave tačku na subvencije za hidroelektrane i unaprede zaštitu reka. Neprihvatljivo je da se našim računima za struju finansiraju investitori u hidroelektrane i time uništavanje evropske ‘linije života”, rekao je direktor Rivervoča Ulrih Ajhelman (Ulrić Eićelmann).
Njegov kolega iz Juronejčera Gabrijel Švaderer (Gabriel Sćwaderer) istakao je da se izgradnja najvećeg broja novih hidroelektrana, više od 3.000, planira na Balkanu. On kaže da je reč o gradnji na većinom netaknutim rekama koje su blago za Evropu.
“Tražimo od EU da reaguje na to u pregovorima o pristupanju i da insistira na primeni zakona o zaštiti prirode. Na Balkanu su investicije u hidroelektrane prevelike dok je potencijal za solarnu energiju, zaista obnovljivi izvor energije, uglavnom neiskorišćen”, rekao je Švaderer.
Brane hidroelektrana uništavaju reke i okolinu i znatno doprinese gubicima u biodiverzitetu. One zaustavljaju prirodan tok vode, blokiraju migraciju riba i presecaju sedimente koji štite obale i delte od poplava i podizanja nivoa mora i tako uništavaju lokale zajednice.
Pored toga, više od 90% planiranih hidroelektrana proizvodiće malu količinu struje (manje od 10MW) i napraviće veću štetu prirodi nego što će doneti ekonomsku korist.
Kako bi se zaustavio gubitak biodiverziteta slatkih voda, Juronejčer i Rivervoč traže od svih evropskih zemalja i EU da sprovedu “Plavi novi sporazum za evropske reke”, da više ne daju subvencije za hidroelektrane, bolje zaštite vredne rečne deonice i donesu panevropski program obnove reka.
Izvor: EURACTIV.rs
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.