Tomislav Žigmanov, foto: Magločistač (arhiva)
Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) izjavio je da bi u bliskoj budućnosti želeo da vidi da predsednik Srbije, ma ko bio na toj funkciji, prisustvuje komemoraciji stradanja Hrvata u Sremu, u Kukujevcima, Hrtkovcima ili Slankamenu.
“Želim da vidim predsednika Republike Srbije, ma ko to bio, u Kukujevcima, ili Hrtkovcima, ili Slankamenu, ili na javnoj komemoraciji stradanja Hrvata u Sremu”, rekao je Žigmanov u intervjuu za portal Autonomija.
On je izrazio razočaranje jer su pojedini visoki zvaničnici Srbije kritikovali odlazak potpredsednika hrvatske vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke Borisa Miloševića u Knin.
“Kada je reč o gestu ministra Miloševića, u Srbiji se na njega ne gleda s odobravanjem, već se vrlo oštro prigovara, i to na način da se pokušava mešati u unutrašnjopolitičke odnose u susednoj suverenoj državi, što onda zacelo teško može biti početak, promene odnosa Hrvatske i Srbije”, kazao je Žigmanov.
Dodao je da je veoma zadovoljan saradnjom Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj i Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji.
On je naveo da Srbi u Hrvatskoj imaju potpredsednika vlade, 11 dožupana i još 40-tak donačelnika ili načelnika opština i dogradonačelnika i gradonačelnika.
“Treba reći da se Srbi u Hrvatskoj i Hrvati u Srbiji nalaze u, strukturalnom i formalnom smislu, u nejednakom položaju. Pristojna konsolidovana demokratija, stepen vladavine prava, nezavisnost i funkcionalnost institucija, ustavna pozicioniranost manjinskih prava i prateći institucionalni aranžmani, na kraju i uključenost u procese odlučivanja, kao i razvijenost manjinskih prava i finansijska sredstva koja su na raspolaganju za ostvarenje istih, daleko su povoljniji faktori kada je reč o Srbima u Hrvatskoj”, naveo je Žigmanov.
Dodao je da mu, pritom, “ne pada na pamet” da negira da se u svakodnevnom životu građani srpske nacionalnosti u Hrvatskoj suočavaju s problemima, s kršenjem ljudskih prava i s neostvarivanjem manjinskih prava.
Dodao je da DSHV zahteva reciprocitet kada je reč o načinu političke participacije nacionalnih manjina.
“Konkretno, Hrvatska očekuje da Srbija primeni član 9. Međudržavnog sporazuma o međusobnoj zaštiti manjina iz 2004, u kojem se Srbija obavezala Hrvatima osigurati političku zastupljenost u predstavničkim telima na svim nivoima vlasti, dakle, republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj, te i u izvršnoj vlasti na lokalnom nivou”, precizirao je Žigmanov.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.