Seča drveća kod Železničke stanice Palić uznemirila građane: Nadležni tvrde da područje nije zaštićeno

Seča drveća u parku kod Železničke stanice na Paliću, koje ima svojstvo kulturnog dobra, uznemirilo je pojedine meštane koji su redakciji Magločistača poslali fotografije na kojima se vidi posečeno drveće na prostoru na kome je u toku izgradnja pruge Subotica – Segedin. Nadležni tvrde da ovo područje nije zaštićeno i da je reč o invazivnoj vrsti drveća.

Uvidom u Katastar se vidi da se drveće koje je posečeno nalazi na parceli 1454 KO Palić koje ima svojstvo kulturnog dobra.

Dobo: Nije zaštićeno područje

Direktorka preduzeća “Palić Ludaš” Marta Dobo je na pitanje Magločistača da objasni zbog čega se seče drveće kod Železničke stanice u zaštićenoj celini rekla da „taj deo nije zaštićeno prirodno područje“.

„Zaštićeno područje je deo gde su stabla hrasta lužnjaka, a to je na Trgu Mađar Lasla, kod Bele Bartoka i Petefi Šandor ulice, a ostalo se graniči sa putem. Sve što je izvan toga – to nije zaštićeno područje“, kaže Dobo.

Ona je potvrdila da Železnička stanica na Paliću ima svojstvo kulturnog dobra, ali i da to nije njihova nadležnost.

„Nadležnost ‘Palić Ludaša’ je na zaštićenim područjima, a to područje nije zaštićeno“, naglašava Dobo.

Na pitanje da li to znači da se drveće seklo po važećim pravilima, kaže da oni nisu nadležni da to kontrolišu, ali da je „sigurno da je po svim pravilima“.

Sič: Drveće nema veze sa kulturnim dobrom

„Taj prostor pored pruge je u vlasništvu Železnice i oni to mogu da poseku“, kaže za Magločistač direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) u Subotici Balaž Sič, i dodaje da je najverovatnije reč o gelegunjama, invazivnoj vrsti.

„To drveće je bilo i trulo, i nije reč o zaštićenim vrstama, iako se nalazi u istorijskoj celini, taj deo je van teritorije zaštićene zone – van zone zaštite prirode“, navodi Sič.

On smatra da seča drveća svakako nije lep prizor u tom parku na Paliću, ali da MZZSK nije nadležan za to, već da je to u nadležnosti Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

„Bez obzira što je Železnička stanica kulturno dobro, drveće nema veze s tim“, kaže Sič i dodaje da posečeno drveće nema vrednost, a da je moralo da se poseče zbog projekta izgradnje pruge Subotica – Segedin.

U Zakonu o kulturnim dobrima se navodi da „zaštićena okolina nepokretnog kulturnog dobra uživa zaštitu kao i kulturno dobro“, ali se ne navodi da li se to odnosi i na biljke, odnosno drveće.

Železnička stanica Palić podignuta je 1887. godine na relaciji pruge Subotica – Segedin. Stanica predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. Prvi voz iz pravca Segedina prošao je 11. septembra 1869. godine. Zgrada železničke stanice po stilskim karakteristikama predstavlja skladan spoj klasicističkih formi i romantičarskog duha.

Inače, poslovi zaštite znamenitih mesta i zaštite prirodnih prostora u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra obavlja ustanova koja vrši delatnost zaštite prirode.

Spoljne fasade Železničke stanice na Paliću su išarane sprejom i u narednom periodu je u planu obnova ovog objekta.