PANEL: NEDOSTATAK KAFILERIJE I MEĐUOBJEKATA ZA ODLAGANJE ANIMALNOG OTPADA

Šef Odseka za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište u Gradskoj upravi u Subotici Grgur Stipić izjavio je danas u Subotici da je neophodno sistemsko rešavanje problema animalnog otpada izgradnjom međuobjekta – centra za sakupljanje i stavljanje u funkciju kafilerije koja ima kapacitet da prihvati sva uginuća životinjskog porekla.

Grgur Stipić, foto: Magločistač

Stipić je na panelu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), koji je održan na Otvorenom univerzitetu u Subotici, rekao da Subotica poseduje dokumentaciju sa kojom će početkom sledeće godine dobiti i građevinsku dozvolu za izgradnju međuobjekta za odlaganje životinjskih ostataka.

U Srbiji se oko 273.000 tona godišnje otpada životinjskog porekla odlaže bez prethodnog tretmana, a samo 20 odsto bude prerađeno u kafilerijama – jedan deo se uništava a drugi se ponovo upotrebljava za biogas, hranu za životinje, navedeno je u nedavno objavljenom istraživanju CINS-a.

CINS je naveo da su nebezbedno bačeni životinjski ostaci opasni po zdravlje ljudi i okolinu jer predstavljaju izvor infektivnog materijala i opasnost za širenje bolesti životinja koje se prenose na čoveka, poput besnila, salmonele, antraksa, ptičjeg gripa i drugih, kao i da mnogi farmeri bacaju otpad po divljim deponijama ili se prećutno zakopava na imanju.

“Neophodno je sistemsko rešenje – izgradnja međuobjekta. Ovakvo prelazno rešenje postoji jer je kapaciet kafilerije u Somboru prebukiran i nemoguće je tretiranje 10 tona životinjskog otpada na mesečnom nivou. Kafilerija Energo zelena u Inđiji bi mogla da opsluži tih 273.000 tone otpada”, kazao je Stipić.

Dejan Maksimović, foto: Magločistač

Prema njegovim rečima, u funkciji je i stočno groblje u Čantaviru, dok je groblje u Bajmoku zatvoreno ali je iznađeno rešenje postavljanjem kontejnera koji radnici JP Čistoća i zelenilo periodično odnose u grobnicu jamu u Subotici.

“Količina otpada koja se odnosi sa farmi varira i povećeva se usled eventualnih bolesti i visokih temperatura tokom leta”, rekao je Stipić i dodao da se mnogi građani ne pridržavaju pravila i ostavljaju animalni otpad na mestima koja nisu predviđena za njihovo odlaganje.

Dejan Maksimović iz Ekološkog centra Stanište iz Vršca rekao je da je problem nastao zbog zatvaranja Energo zelene i nepostojanja dovoljnog broja međuobjekata za odlaganje animalnog otpada.

“Država je morala da dozvoli privremeno stanje zakopavanja životinja, a ono traje već dve i po godine. Naši kapaciteti su dovoljni kada bi kafilerija Energo zelena, koja je u sporu sa državom, radila jer ispunjava sve evropske standarde”, kazao je Maksimović.

Dodao je da u Srbiji postoji svega tri međuobjekta od potrebnih 25.

“Ovo je problem i treba da se reši. Mi sa danom učlanjenja u Evropsku uniju moramo imati sve uslove kada je u pitanju uređivanje ove oblasti jer naši proizvođači neće imati pristup evropskom tržištu”, rekao je Maksimović.

Šandor Kormanjoš, foto: Magločistač

Stručnjak u penziji Šandor Kormanjoš, iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu rekao je da je animalna sirovina potencijalni izvor infekcije.

“Može da se širi direktnim kontaktom preko vode, vazduha, glodara, insekata i drugih životinja. Ta organska materija vrlo brzo se razgrađuje u prirodi, stvaraju se gasovi neprijatnog mirisa koji zaslužuju da se nazivaju smradom i takva okolina je neprihvatljiva u zdravstvenom i estetskom smislu”, kazao je Kormanjoš.

On je rekao da kafilerije mogu biti i zagađivači životne sredine i da se građani često bune zbog neprijatnih mirisa, kao i da se ulaganjem sredstava taj problem može na adekvatan način sanirati.

Na panelu su, osim novinara CINS-a koji su učestvovali u istraživanju, učestvovali i predstavnici lokalne samouprave u Subotici, JP Čistoće i zelenila, Ekološkog centra Stanište iz Vršca i Naučnog instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada.

(Magločistač)

[clear]