„BUTKICIJADA“ KAO CENTAR VAŠARSKOG OBREDA: DVE KOZE I SVETO TROJSTVO

Zahvaljujući koalicionoj neslozi zakupci su se narugali gradonačelniku tako što su u raskopani pločnik parkirali dve koze s pripadajućim im naslednicima

 
Stare knjige kažu da je nekad davno centar ove varoši vrvio prodavcima, kupcima, nakupcima i trgovcima svake fele. Prošli su od tada vekovi, decenije, godine i hetije; promenio se i centar i generacije ljudi, a jedino što izgleda isto je njihova narav.

Eto, na primer, i pre službenog otvaranja, na „Butkicijadu“ navalilo mlado i staro, siromašno i bogato ne bi li kupilo kolenicu, med, igračku ili kapu. Cene su, istina, dosta više nego u obližnjim mesarama, prodavnicama ili na pijacama, ali ko za to još mari? Bitan je ugođaj vašara, koji se već nekoliko godina sa atraktivnog – ali zato slabije naseljenog – Palića preselio u samo srce grada. Na pedesetak metara od kancelarije gradonačelnika.

A gradonačelnik, na žalost, i pored toga što je pred novinarima ko zna koji put ponovio da ne voli vašarski ambijent ispod pendžera mu, tužno je priznao da je u svemu tome nemoćan, jer, eto, i dalje je na snazi odluka Skupštine koja omogućuje da se u srcu grada događa upravo ono zbog čega se, kako je rekao, više puta sukobljavao sa zakupcima tog prostora u nameri da ih izmesti na perifernije delove varoši. Zakupci, međutim, ne da su i ovog puta – istina zahvaljujući i neslozi vladajuće koalicije – odneli pobedu nad nemoćnim gradonačelnikom nego su mu se – ajde, recimo, nesvesno – narugali i tako što su na raskopani pločnik na šetalištu kod plave fontane u ograđeni prostor parkirali dve koze sa pripadajućim im naslednicima! Očito ne znajući za to, Jenő Maglai je – da ne bude zabune, jer o njemu je ovde reč – na novinarsko pitanje o tome poentirao zaključkom: „ako je raskopano, biće i zakopano“.

Ajde!

Urbano-animalna uskršnja trpeza

Da vidimo nekoga, pa čak i neku grupu građana da – ako, naravno, ne izdvoji pozamašnu svotu novca za zakup centra od tri-četiri dana – kopa gde i kako hoće i u taj prostor stavlja šta ili koga hoće!

Ta urbano-animalna anomalija, međutim, ni najmanje nije zasmetala njegovom pomoćniku za malu privredu Ljubenu Hristovu, koji je, otvarajući juče VII. (je li rekao i tradicionalnu?) „Butkicijadu“, posebno naglasio značaj uskršnje trpeze za turiste s kojima ova varoš i inače ne zna šta će. No, za razliku od kolege mu višem po rangu, g-din Hristov ispravno je povezao zajednički interes malih privrednika s trgovcima iz lokalne samouprave: za prve je to prilika da u rizičnim vremenima „predstave svoje proizvode“, a za druge siguran izvor prihoda kroz naplatu taksi za zakup gradskog zemljišta.

S obzirom na to da u ovakvim prilikama ni u jednoj skupštinskoj odluci etičko-estetska dimenzija ne postoji (jer je ona po pravilu u direktnoj koliziji s poslovno-pravnmom praksom), kao takva ostavljena je samo za teoretska razmatranja kakva je, na primer, izneo nemoćni gradonačelnik.

Pitanje morala i estetike, međutim, potencijalno dobija na težini ukoliko su tačne reči jednog od kolega – a o čemu gradonačelnik, izgleda, nema pojma – da će na raskopanom mestu gde su privremeno zasađene dve koze jednog dana nići „Sveto Trojstvo“. Koje u ovom trenutku prolazi kroz muke Čistilišta od katedrale do Gradske kuće.

 
[clear]