Prava radnika na respiratoru: Bez zvaničnih podataka o razmerama privredne krize

Od početka pandemije korona virusa, predstavnici vlasti, državnih i nevladinih institucija i sindikata u Srbiji pokušavaju da, na osnovu istraživanja i zvaničnih podataka, ustanove koliko je građana ostalo bez posla i kako se to odrazilo na privredu. Međutim, još uvek ne postoje tačni pokazatelji o tome koliko ljudi je izgubilo posao. Vlast smatra da je bez posla ostalo oko 16 hiljada građana, dok NVO procenjuju da je taj broj mnogo veći.

Usled vanrednih okolnosti koje su pogodile gotovo ceo svet, privreda će se oporavljati više od godinu dana, dok će u Srbiji precizniji broj otpuštenih radnika biti poznat nakon izbora ili na jesen. Ukoliko se ne dogodi drugi talas epidemije korona virusom.

Istraživanje kompanije Infostud u Subotici tokom aprila pokazalo je da je pandemija virusa korona uticala na tržište rada, da je 70 odsto onih koji su u radnom odnosu i koji i dalje obavljaju svoj posao, dok je 30 odsto radnika moralo da ode na godišnji odmor, plaćeno ili neplaćeno odsustvo ili bolovanje. U istraživanju je učestvovalo više od 4.300 radno sposobnih ispitanika i više od 500 privrednih subjekata. Njih oko 40 odsto strahuje za svoje radno mesto, a četvrtina je rekla da su im plate smanjene, dok je u ovom periodu njih oko 12 odsto ostalo bez posla. Na osnovu rezultata najviše su pogođeni turizam, ugostiteljstvo, trgovina koja se ne odnosi na osnovne životne namirnice i transport ljudi.

Kristin: Veliki broj poslodavaca ne zna da li će prebroditi krizu

Stanko Krstin (privatna arhiva)

Član Upravnog odbora Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin rekao je za naš portal da su sektori koji su najznačajnije pogođeni usled izbijanja epidemije korona virusom svakako delatnosti kojima je bio zabranjen rad – tu pre svega spadaju privredni subjekti koji posluju u oblasti ugostiteljstva, turizma, oblast prevoza putnika, zanatska delatnost (frizeri, kozmetičari, krojači, obućari…).

“Takođe, pandemija korona virusa već je nanela veliku štetu i privrednim subjektima u oblasti građevinarstva, marketinga, tekstila i drugim uslužnim delatnostima koji su poslovne aktivnosti smanjili u velikom procentu. Veliki broj malih i srednjih firmi koje se bave proizvodnjom su zaustavili ili smanjili proizvodnju zbog nepostojanja novih narudžbina kao i zbog zdravlja i bezbednosti radnika”, kazao je Krstin.

On napominje da rezultati njihovih istraživanja pokazuju da veliki broj poslodavaca nije siguran da li će uspeti da preživi ovu ekonomsku krizu, pogotovo što se ne zna dokle će trajati njene posledice i što privredni subjekti ne raspolažu sa velikim novčanim rezervama.

“Pozitivno je što je Narodna banka Srbije brzo reagovala i donela odluku o moratorijumu jer su krediti privrednicima, ali i građanima veliki teret, pogotovo u ovakvim kriznim situacijama. Trenutno se razmatraju mogućnosti dodatnih mera najugroženijim delatnostima, što je sigurno potrebno”, smatra Krstin.

Pojedinim poslodavcima mnogo znači pomoć države u vidu isplate minimalne neto zarade tri meseca i odlaganje poreza i doprinosa, ali je veliki broj i onih koji su bili rezervisani u vezi sa ulaskom u program korišćenja ekonomskih mera, rekao je Krstin i dodao da do donošenja Uredbe nije spominjano da poslodavci moraju radnike zadržati na minimalnih 90 odsto tri meseca nakon poslednje uplate, odnosno do 31. oktobra 2020.

“Privredni subjekti su svesni toga da je očuvanje radnika prioritet i mnogi su čak odlučili da se zaduže za plaćanje plata i doprinosa za radnike koji ne rade. Takođe, tu je i obaveza odloženog plaćanja poreza i doprinosa na “poklonjeni” iznos minimalca što takođe za neke firme predstavlja veliki teret. Čuvajući radnike između ostalog, poslodavci su čuvali i potencijal za nastavak rada posle vanredne situacije”, objašnjava Krstin.

On je istakao da su ankete pokazale da donete ekonomske mere od strane Vlade Srbije još uvek nisu dovoljne malim firmama koje imaju veliki rizik u daljem poslovanju u pogledu finansiranja svih obaveza.

“U situaciji smanjenog ili nepostojanja bilo kakvog prometa, najveći problem je redovno ispunjavanje obaveza (svih računa javno komunalnim preduzećima, zakupa, raznih parafiskalnih nameta tj. taksi…). Smatramo da je tu sada i najveća uloga lokalnih samouprava da procene situaciju na svom terenu i blagovremeno reaguju na dopunu mera”, navodi Krstin.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e8e8e8″ bcolor=”#ad2727″]Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje više od 15.000 lica sa njihove evidencije uspelo je da se zaposli ili pokrene samostalan posao u periodu vanrednog stanja, dok se 9.600 lica u tom periodu prijavilo na evidenciju NSZ sa zahtevom da ostvare novčanu naknadu jer su ostali bez posla. Bez posla su u periodu vanrednog stanja najviše ostajali trgovci, hotelijeri, radnici u ugostiteljstvu, restoranima, kafićima, frizerskim i kozmetičkim salonima, sektoru saobraćaja. Sa druge strane, najveći broj građana dobio je zaposlenje u oblasti prerađivačke industrije, zatim kao kuriri, dostavljači robe, hrane, medicinske sestre, tehničari, informatičari…[/quote]

Prema rečima Krstina, još uvek je teško govoriti o efektima i posledicama, prvenstveno iz razloga što ne znamo kada će biti objavljen prestanak opasnosti od zaraze, kako će se odvijati kriza u zemljama sveta jer zavisimo od situacije u našoj zemlji ali i od situacije u celom svetu.

“Neka preduzeća, mada u malom broju, skoro da uopšte nisu imala pad narudžbina i aktivnosti, a sa druge strane imamo veliki broj privrednika koji je već posle meseca marta bili blizu kolapsa. Što su preduzeća više orijentisana na lične usluge, to su u većem problem”, napominje Krstin.

Dodao je da vlade širom sveta nastoje da ublaže ekonomske posledice paketima pomoći najugroženijim sektorima, kompanijama i građanima, ali da se procenjuje da kompanije širom sveta moraju biti spremne da se suoče sa ekonomskim posledicama koje će se negativno odražavati još najmanje godinu dana.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e8e8e8″ bcolor=”#ad2727″]Nedavno se 39 sindikata i organizacija civilnog društva usaglasilo i potpisalo Regionalnu deklaraciju o zaštiti prava radnika „Ne preko leđa radnika i radnica“ zbog zabrinutosti podacima koji pokazuju da ekonomske posledice pandemije Covid-19 u gotovo svim zemljama Zapadnog Balkana već imaju za rezultat povećanje broja nezaposlenih, smanjenje nivoa i zloupotrebu radničkih prava.[/quote]

Deklaracijom se od vlada zemalja iz koje dolaze potpisnici zahteva očuvanje kolektivnih prava, poštovanje propisa od strane poslodavaca i inisistira na multisektorskom i socijalnom dijalogu, kako teret ekonomske krize izazvane pandemijom ne bi pao na leđa radnika i radnica.

Foto: NJ, Magločistač

Stanko Krstin objašnjava da dugoročni uticaj epidemije na privredu Srbije zavisi od političkih procesa u zemlji, ali i u Evropi, jer će oni u velikoj meri odrediti ekonomsku sudbinu zemlje u narednim godinama, te da su ključna pitanja da li će Srbija nastaviti ka daljim potrebnim reformama, putem demokratizacije i decentralizacije, kako će se rešiti politički i ekonomski problemi u EU, kako će se razvijati odnosi sa EU i drugim vodećim svetskim silama.

“Srbiju nakon okončanja epidemije čekaju i dalje pitanja koja su ostala još nerešena: sistemski problemi, visoka korupcija, nereformisana državna preduzeća… koji su sputavali privredni napredak u prethodnim godinama”, upozorio je Krstin.

Podsetio je da primena paketa mera Vlade Republike Srbije za privredu i stanovništvo tokom vanrednog stanja prouzrokuje veliko smanjenje prihoda lokalnih samouprava po osnovu poreza na zarade i poreza na prihode od samostalne delatnosti, koji predstavljaju najizdašnije prihode svih lokalnih samouprava, ali ujedno da je sada vrlo važno racionalno trošenje budžetskih para i donošenje odluka i mera koje će obezbediti održivost celokupnog sistema.

“U većini lokalnih samouprava očekuje se redovno ispunjavanje obaveza od svih privrednika – svih računa javnim, komunalnim preduzećima, zakupa, raznih parafiskalnih nameta tj. taksi, ali na žalost to je za veliki broj firmi teško ostvarljivo. Smatramo da bi lokalne samouprave trebalo da reaguju i oslobode privredu ovih obaveza u skladu sa privrednom situacijom u svojoj sredini”, poručuje Krstin.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e8e8e8″ bcolor=”#ad2727″]Prema pisanju VOICE-a, na osnovu procena stručnjaka, budžet grada Subotice će, zbog pandemije korona virusa i velikog pada privrednih aktivnosti, biti umanjen čak do 30 odsto, a značajna smanjenja prihoda pretrpeće u sferi poreza na zarade zaposlenih i poreza na imovinu, jer je privreda u okviru ekonomskog paketa mera podrške Vlade Srbije trenutno oslobođena plaćanja ovih obaveza.[/quote]

Maglai: Subotica nedovoljno podržala mala i srednja preduzeća

Jene Maglai, izvor: PGS

Predsednik odborničke grupe Pokreta građanske Subotice (PGS) u Skupštini grada Jene Maglai rekao je za naš portal da Grad Subotica, tokom vanrednog stanja, nije pružio adekvatnu podršku preduzetnicima.

“Ono što je grad dao preduzetnicima je jako malo. Plaćanja zakupnine su bili oslobođeni samo preduzetnici čije su radnje morale biti zatvorene, dok ostale preduzetnike, kojima je pao promet i do 90 odsto, nisu oslobodili plaćanja obaveza”, podsetio je Maglai.

On je naveo da su građanima samo prolongirali plaćanje režijskih troškova, osim penzionerima, ali da ih nisu oslobodili tih obaveza u proteklom periodu.

“Trebali su da ih oslobode plaćanja režijskih troškova ova dva meseca. Takođe, kasno su stigli paketi za socijalno ugroženo stanovništvo, kasno se reagovalo. A partijski jurišnici su radili taj posao, a ne ustanove koje su kvalifikovane za taj posao”, kazao je Maglai.

Upozorio je da malim i srednjim preduzećima dosadašnja pomoć neće biti dovoljna i da će se drastično smanjiti broj zaposlenih u privatnom sektoru, dok će neki morati i da zatvore svoje delatnosti i da prekinu rad.

Molnar Gabrić: Građani će nastaviti da odlaze i traže posao u inostranstvu

Irena Molnar Gabrić, privatna arhiva

Profesorka na Ekonomskom fakultetu u Subotici Irena Molnar Gabrić rekla je za naš portal da bi Srbija sada trebala jako da pazi na radna mesta zato što će ljudi, nakon ponovnog otvaranja granica, ponovo da idu u inostranstvo.

“Svi koji su izgubili svoja radna mesta i ukoliko im ne pođe za rukom da se ponovo zaposle tokom ove godine, napustiće Srbiju u potrazi za drugim mogućnostima”, upozorila je Molnar Gabrić.

Ona smatra da je tokom vanrednog stanja trebalo možda više podržati mala i srednja preduzeća i samozapošljavanje.

“Omogućiti kredite kao što su krediti preko Fonda za razvoj sa jednim procentom kamate. To je nešto jako dobro, to bi se moglo još povećati, proširiti i ustanoviti sektore koji bi trebali iz svega toga da dobiju više”, smatra Molnar Gabrić.

Ona je ocenila da će Srbiji biti neophodno bar godinu dana ili dve da prevaziđe ovaj zastoj i da se vrati na ono mesto gde je bila početkom godine, kao i da će isti vremenski period biti neophodan i Evropi da prevaziće ovaj ogroman zastoj i da se oporavi.

Da li je 100 evra državne pomoći građanima deo izborne kampanje SNS?

Isplata novčane pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti za sve punoletne građane koji su se prijavili telefonom ili preko sajta Uprave za trezor počela je 25. maja. Prethodno je novčana pomoć isplaćena penzionerima i primaocima socijalne pomoći.

Prema pisanju medija, dnevno će se uplaćivati novac na račune oko pola miliona građana i očekuje se da će do 1. ili 2. juna biti završene sve isplate za one koji su se prijavili za pomoć.

Rok za prijavu je 5. jun, a onima koji se budu prijavili poslednjeg dana, novac će biti isplaćen na račune banaka do 7. juna.

Građani koji se za pomoć prijave onlajn ili pozivanjem kol centra u obavezi su da ostave svoje lične podatke što bi, prema oceni pojednih stručnjaka, moglo da dovede do zloupotreba, dok su iz Fiskalnog saveta poručili da je pomoć države od 100 evra najveća i nepovratna greška u republičkom budžetu.

Krstin: Građani kupovinom domaćih prozivoda da pomognu firme

Foto: NJ, Magločistač

U vezi odluke države da svim punoletnim građanima isplati pomoć u iznosu od 100 evra nakon okončanja vanrednog stanja Stanko Krstin smatra da je takav predlog naišao na odobravanje građana, a da je država pošla od teorije da će povećanje potrošnje povećati i proizvodnju, pa i u državnu kasu povratiti 20 odsto od PDV-a.

“Međutim, predmetni predlog je izazvao i rezervisanost u stručnim krugovima po pitanju efektivnosti ovakve akcije posebno u njenom uticaju po domaću privredu”, kazao je Krstin.

Predlog Unije poslodavaca Vojvodine je bio da se ova mera sprovede, ali modifikovano, na taj način što bi se svakom punoletnom građaninu dali odgovarajući vaučeri u adekvatnoj formi, u vrednosti od 100 evra, ali sa kojima bi isključivo mogli da se plate poizvodi domaćeg porekla, odnosno usluge pružene od strane domaćih firmi.

“S obzirom da je isplata 100 evra u dinarskoj protivvrednosti već započela, nadamo se da će se uskoro osetiti i efekti pojačane tražnje i potrošnje, i nadamo se da i sami građani sve više shvataju da je za oporavak naše zemlje od izuzetnog značaja kupovina domaće robe i usluga domaćih firmi i pokretanje srpske privrede u što kraćem periodu”, poručio je Krstin.

Maglai: Pomoć od 100 evra je klasična kupovina glasova pred izbore

To je klasični populizam i kupovina glasova građana pred izbore, rekao je Jene Maglai i dodao da je “vlast u poslednjih osam godina opljačkala stanovništvo i da je evidentno da postoji ogroman porast siromaštva, a da je uzrok tome nesposobnost vlasti, kriminal i korupcija koja caruje u ovoj državi”.

“I sada država pokušava sa 100 evra da zamaže oči najsiromašnijim građanima, koji su najveći gubitnici tokom njihove vladavine, da kupe njihove glasove na izborima i to na način da će se država zadužiti, pa će onda isti ti siromašni ljudi morati da vraćaju ono što će sada da dobiju”, smatra Maglai.

Na pitanje, da li su moguće zloupotrebe od strane države prilikom prijavljivanja za sredstva, Maglai je rekao da vlast svakako ima sve podatke građana.

“SNS ima sve podatke, o svim građanima i ako želi to da zloupotrebi, zloupotrebiće. Oni imaju tačne spiskove sa svim imenima, prezimenima, datumima rođenja, JMBG brojevima, brojevima ličnih karata. To je potpuno nezakonito – to je krivično delo”, napominje Maglai.

On je pozvao sve građane da se prijave i da uzmu pomoć od 100 evra.

Molnar Gabrić: Vlast ima pristup svim podacima građana

Profesorka Irena Molnar Gabrić kaže da nema ništa protiv ovakvog oblika pomoći, ali da se davanjem državne pomoći od 100 evra ne pomaže privređivanje, niti poslodavanje, nego je to pomoć građanima, biračkom telu, u jeku izborne kampanje.

“Ne treba to odbacivati. Sigurno je da je ljudima to jako potrebno, tih 100 evra da dođu do jednog kratkotrajnog daha i znaće gde će to da potroše. Međutim, ja to apsolutno tumačim kao potez u izbornoj kampanji”, smatra Molnar Gabrić.

Ona upozorava da vlast svakako ima sve podatke građana i da, bez obzira na izbornu kampanju, nije jasno da li se ovakvim potezom dobija nešto novo.

Natalija Jakovljević (Magločistač)

Tekst na mađarskom jeziku pročitajte na portalu Szabad Magyar Szo (Slobodni Mađar So)

[clear]