Teško nama ako je umesto saosećanja sa ljudskom patnjom u nama ostala samo pakost
Prema podacima kosovskih institucija, sa Kosova je u protekla dva meseca otišlo skoro pedeset hiljada ljudi. Oni su najverovatnije preko „zelene granice“ između Srbije i Mađarske ilegalno ušli u Šengen zonu. Neki od njih su tražili azil u Mađarskoj, drugi su već možda u Nemačkoj ili Austriji, dok neki čekaju deportaciju nazad na Kosovo.
Bio sam među onim novinarima koji je, zajedno sa kolegom iz Beograda, prvi pisao o ovoj pojavi. Imam tu naviku da nakon napisanih i objavljenih tekstova proverim „odjek“ u čitalačkoj publici i to obično tako što čitam komentare ispod tekstova. Reakcije uglavnom mogu da se sumiraju u dva tipska odgovora: „Tražili su nezavinost, kako im sad nije dobro?“, „Treba ih pustiti, neka idu, ako ih već toliko vole u toj Evropi.“ Ima, naravno, i onih koji razumeju šta se dešava u toj zajednici na Kosovu. Na društvenim mrežama, međutim, oni su u manjini.
Ljudi sa Kosova odlaze porodično. Prodaju svoje kuće, imovinu i iz očaja krenu na put usred zime sa decom koja su često bolesna. Video sam i trudnice na putu kao i starije građane ili osobe sa invaliditetom, tu su i studenti koji su napustili fakultet ili oni koji su upravo diplomirali. U razogovoru sa njima oni navode dva ključna razloga: bedu i neizvesnost. Kažu da nemaju od čega da žive, platu retko dobijaju a kad i „legne novac“, taj iznos nije dovoljan za život.
Voleo bih znati da li svi oni koji pišu komentar sa gore spomenutim sadržajima hodaju otvorenim očima u svetu? Da li su oni videli koliko se brzo prazne sela i u Srbiji? Da li su oni primetili da njihove komšije masovno odlaze (doduše većina njih legalno) na Zapad? Da li oni razgovaraju sa mladima koji su na fakultetima u Srbiji šta su njihovi planovi nakon studiranja? Da li su svi zaboravili na ujaka, teču, muža, sina ili brata u Nemačkoj koji svakog leta dolazi u posetu u Srbiju? Ako jesu, evo malo podsetnika: prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbiju svake godine napusti približno 30 hiljada ljudi. Od njih 15 odsto poseduje fakultetsku diplomu. Prema istom izvoru dobili smo bolju obrazovnu strukturu među onima koji su emigrirali iz zemlje, nego među onima koji su ostali.
Zato, dragi sugrađani, licemerju mesta nema. A teško nama, ako je umesto saosećanja sa ljudskom patnjom u nama ostala samo pakost.
Autor je dopisnik Radio Slobodne Evrope iz Novog Sada
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.