GRAĐANI BAČKE TOPOLE PROTIV ZAGAĐENJA VAZDUHA, VODE, ZEMLJE I REKE: PATRIOTSKI SMRAD

U Bačkoj Topoli postoji 6 zagađivača koji udruženim snagama zagađuju naš region više od deset godina

Povodom trećeg po redu protestnog okupljanja protiv zagađenja vazduha, vode za piće, zemlje i reke Krivaje, velikog zagađenja u opštinama Bačka Topola, Bajša i Mali Iđoš koji je održan krajem 2014. godine, grupa građana na čelu sa Draganom Pečuricom već nekoliko godina bezuspešno vode bitku sa lokalnom samoupravom, pokrajinskim i državnim institucijama zahtevajući da hitno reše dugogodišnje problem ovih opština.

Najveći zagađivač, kako tvrde, je firma AIK i kafilerija “Žibel”.

Dragan Pečurica je nedavno podneo i krivičnu prijavu Osnovnom sudu u Subotici protiv fabrike za preradu animalnog otpada „Žibel”, kao i lično protiv direktora te fabrike Željka Stanića. Takođe, čeka odluku republičkog zaštitnika prava građana koji je pokrenuo postupke protiv Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i lokalne samouprave Bačka Topola.

U ime dela građana opština Bačke Topole i Malog Iđoša prenosimo u celosti protesno pismo Dragana Pečurice:

U Bačkoj Topoli postoji 6 zagađivača koji udruženim snagama zagađuju naš region više od deset godina inenzivno. To su:
1. AIK i kafilerija “Žibel”
2. MI Topola mesna industrija
3. “Perutnina” Ptuj klanica
4. Komunalno preduzeć “Komgrad”
5. “Žitko”
6.”Livnica”

Svi navedeni zagađivači u određenoj meri zagađuju naš vazduh prašinom, opasnim isparenjima i izduvnim gasovima, najužasnijim smradom, kao i zagađenjem reke Krivaje i sveopštim zagađenjem zemlje na kojoj se svakodnevno nalaze veće količine životinjskih otpada i rasutih kostiju.

Strahom protiv smrada

Pastorala u Krivaji paloj, izvor: RTV Anrea Benko

Uništava se biodiverzitet našeg i šireg regiona, polako ali sigurno. O tome govore i na taj način daju podršku borbi za zdravu životnu sredinu razni stručnjaci na javnim tribinama i predavanjima, ali je odjek nikakav. Zagađivači se na to ne obaziru.

Šta reći, usamljen sam u borbi protiv smrada i sveopšte zagađenosti našeg regiona. Na protestnim skupovima koje već sedam meseci organizujem učestvuje do 150 mojih istomišljenika, ali nakon svakog skupa ih je manje jer ih zagađivači temeljno plaše u razgovorima nakon skupova.

U borbi za čist vazduh i ostale resurse NE učestvuju škole, medicinski radnici, opštinska vlast (jer su koalicioni partneri sa svima onima koji vode zagađivačke firme u opštini), mesna zajednica (istina MZ je poslala Opštini papirnatu inicijativu da se ona bori protiv smrada i opšte zagađenosti i sa tim je zavrsila svoje aktivnosti po tom pitanju – pređi brigo na drugoga), ne učestvuje niko organizovano jer se boje zagađivača.

Ti zagađivači svuda i na svakom mestu (sve tv plaćeni oglasi i nastupi) govore da sve rade po zakonima i da ne smrde i ne zagađuju, a stvarnost je potpuno drugačija, smrdi i zagađena je.
Pošto imamo dve klanice i jednu kafileriju, jednu do druge, grad smrdi od najužasnijeg smrada raspalog životinjskog otpada, a ti ostaci koji se ne prerade nekako nestaju u našoj ili reci Krivaji ili našoj okolini ili se spaljuju u lokalnim ciglanama.

Zagađivači tvrde i diče se time da smrad nije sankcionisan zakonima, i oglušuju se o želje 1.500 ljudi koji su se potpisali na peticiju za čistu Bačku Topolu.  AIK je 29. decembra 2014. dobio nagradu od Regionalne privredne komore Subotice kao najekološkija firma regiona, a taj isti region njihova fabrika-kafilerija “Žibel”, truje više od deset godina. Kakvo licemerje.

Pisao sam Republičkoj privrednoj komori, ali nema odgovora.  Za sve ove probleme se zainteresovao i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, kome sam se takođe obratio. On je urgentno naložio Ministarstvu poljoprivrede da rešava problem, ali nekog većeg napretka u tome nema.  Republički ombudsman, kome sam se takođe obratio nakon dugog gluvog, nemog i slepog pisanja pritužbi opštinskim vlastima, ustanovio je da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i opštinska vlast nisu poštovali zakone i protiv njih je pokrenuo postupak ispitivanja zakonitosti. Dao im je rok 21 dan da mu dostave određene materijale i tu je kraj priče, za sada. Povratnih informacija više nemam.

Tužio sam sve zagađivače i podneo krivične prijave protiv svih direktora firmi zagađivača i prijavu za privredni prestup protiv najvećeg zagađivača “Žibela”, međutim, kao i sve tužbe koje su svi drugi protiv njih pokrenuli, tako će i ove tužbe završiti u nekom košu.  Taman kada sam se ponadao da će kafilerija Energo – zelena kod Inđije svojom kvalitetnom ekološkom proizvodnjom i svojim kapacitetom preuzeti tržište bivše Jugoslavije, naši lokalni zagađivači su se dosetili (ali svakako im je pomogao još neko veoma važan) i uništili su nelojalnom konkurencijom tu kafileriju koja sada tuži Srbiju u Vašingtonu.

Mene će na kraju diskreditovati kao čoveka, nastavnika, građanina jer će mi natovariti čak i to da za novac lobiram Energo – zelenu. Barem da jesam, pa da sam dobio kakve novce. Međutim, ja novce i živce samo trošim, a rezultata je sve manje. Šalju mi preteća anonimna pisma u školu, ne bi li me diskreditovali kao nastavnika. Na ulici mi fizički prete.

Ministarstvo poljoprivrede i Z.Z.S. je formiralo nekakav novi fond i iz tih fondova će još više pomagati lokalne kafilerije. To bi sve bilo u redu kada bi one deo toga novca trošile na ekologiju, za koju se inače toliko zalažu. Međutim, istina je sasvim drugačija. Oni sav dobijeni novac troše na lične potrebe, a građani Bačke Topole trpe smrad i opštu zagađenost svih resursa. Po atarima se svakog dana mogu naći ostaci raspalih životinja, ogromne količine, u tonama kostiju koje glodari raznose i uvek smo pod stalnom pretnjom ekološke katastrofe, epidemije većih razmera. Lokalna ciglana je služila za potrebe spaljivanja tih animalnih otpada.

Mogao bih ovako da vam ređam mnogo toga i mnogo informacija i konkretnih podataka o tome da oni zaista i jesu zagađivači do toga da ih razne uredbe brane da bilo šta preduzmu do 2032. godine. Moja je borba zaista osuđena na propast što se tiče Srbije, jer sve institucije se bore protiv građana, a ne za građanina. Ako ja grešim, a tako bih voleo da grešim, zašto nam u gradu i dalje smrdi i smrdeće još dugo.

Zahvaljujem Vam na to malo ljudskih reči što ste mi uputili, a ja ću i dalje nastojati da za ovu borbu pridobijem i samog Boga ako treba, samo da jednoga dana sve firme ekološki posluju na zadovoljstvo svih svojih sugrađana.

***

Što se više trudim da dokazujem da zagađivači nemaju uslove za ekološku proizvodnju, oni su sve bahatiji i sve više zaplašuju i to malo ljudi koji dolaze na protestne skupove. Sve što izgovorimo na tim skupovima jede tama i mrak. Mediji su gluvi i nemi i ne prenose ništa što mi napišemo, ali prenose sve budalaštine koje zagađivači plate.

Čujte i čistite

Sajam kostiju, izvor: mojabackatopola.blogspot.com

Nedavno je održan i sedmi protestni skup. Skupilo se pedsetak ljudi i evo govora koji sam održao tom prilikom:

Poštovani sugrađani,

Veoma se radujem što vidim poznata i draga lica, a i nova. Želim da vam kažem da manje smrdi, to i sami osećate. Međutim, nama to nije dovoljno. Zagađivači nemaju kredibilitet da nam garantuju da će tako i ostati. Mi im ne verujemo i nikada im nećemo verovati. Onaj ko nas više od deset godina laže, pa malo smrdi, pa malo ne smrdi i tako više od deset godina, taj je isrtošio sva svoja obećanja.

Činjenica je da problem smrada i opšte zagađenosti potiče od samih početaka rada fabrika zagađivača. To je nepobitna istina koju možemo dokumentovati sa puno izjava, filmova, fotografija, novinskih napisa kao i izjava ljudi iz tog vremena. Nije nam jasno da neko toliko vremena zagađuje region i da se uopšte na to ne obazire kao da problem uopšte ne postoji.

Zagađivači su u pravu kada kažu da nisu jedini koji čine Bačku Topolu najsmrdljivijim gradom u Vojvodini. Sva domaćinstva i ustanove na potezu oko Krivaje izbacuju sve svoje fekalne vode u Krivaju direktno. Ako ne uspeju direktno da učine, onda će to “Komgrad” dovršiti na jedini mogući način, a to je direktnim ubacivanjem u Krivaju bez ikakvog tretmana tih voda. Ima tu i još mini zagađivača koji ceo tok Krivaje kroz grad čine smrdljivim i opasnim. Ali to je samo deo priče. Jedna ozbiljna lokalna samouprava koju neće rukovoditi partijsko, nego ljudsko srce (ako je dočekamo), će verovatno jednog dana zajedno sa “Komgradom” naći načina da se napravi jedan prečištač koji je već jednom delom i finansiran i pripreman, za koji je verovatno otkupljeno i zemljište i mnogo toga je učinjeno i onda se sa time stalo. Najgore od svega da za to niko nije i neće odgovarati.

Oko 1.500 građana Bačke Topole je potpisalo peticiju za ono što nam po Ustavu Srbije pripada – zdravu životnu sredinu! Zar ta činjenica da se 1.500 ljudi buni ne utiče na zagađivače da počnu da razmišljaju da nije greška u građanima nego u njima! Kada počnu da uvažavaju svoje sugrađane, onda ćemo stvarno početi da rešavamo naš zajednički problem.

Mala je Bačka Topola. Malo je stanovnika u njoj. Svi se poznajemo. Povezani smo raznim vezama: porodičnim, prijateljskim, komšijskim, poslovnim. Te su veze veoma jake i one su smetnja da se ljudi slobodnije, ovako kao i mi koji smo ovde, uključuju u proteste protiv neekološke proizvodnje fabrika zagađivača.

Mi bismo voleli da su svi stanovnici Bačke Topole zaposleni u ”Žibelu”, IM “Topoli”,” Perutnini”, “Komgradu”, “Livnici” i “Žitku”, ali iznad svega volimo i želimo da živimo u zdravoj sredini. Da ne strepimo da pijemo vodu, da se umivamo, da plivamo u jezeru, da jedemo ribu iz jezera i da se ne plašimo da kupujemo povrće sa pijace, a da mislimo da ga zalivaju vodom iz Krivaje. Bili bismo zadovoljni sa tim da se u Krivaju vrati biljni i životinjski svet i da ta rečica počne da liči na reku po čijim se obalama kroz ceo grad može i prošetati, a ne na reku koja smrdi i koja je veoma opasna sve do Turije u kojoj nema ni biljnog, ni životinjskog sveta. Koliko je samo bilo pomora ribe u njoj. Sreća, pa ova nova tehnologija dozvoljava da to sve zabeležimo i pamtimo, i pokazujemo onda kada treba.

Konferencije za štampu naših zagađivača bi da situacija nije zaista tragična bile veoma komične. Pripremljeni tekst se unapred deli medijima koje kontrolišu moćni i jaki zagađivači, i eto ti veselja.

Za tvdrnju da je neko zagađivač postoje dokazi i od pokrajinskih i republičkih organa, a najvažniji dokazi smo mi građani Bačke Topole. Mi smo uvereni da vi možete da zagađenje svedete na minimum koji ne bi smetao građanima Bačke Topole, ali za tako nešto treba potrošiti novaca i novaca i vreme vašega rada. Da li ste vi spremni za tako nešto? Mi građani ne želimo da nam grad više smrdi. Želimo da nam cveta turizam, lovni i ribolovni, da se napravi mnogo izletišta, igrališta; da građani Bačke Topole i njihovi gosti uživaju slobodno u svim resursima koje grad ima: da Bačka Topola miriše, a ne da smrdi. Da bismo to i ostvarili, mi se zalažemo za monitoring vazduha nad Bačkom Topolom, a ne na vaša obećanja. Nama treba i monitoring vode reke Krivaje u jezeru i u Bajši. Monitoring treba prepustiti nezavisnim organizacijama koje neće biti na vašim platnim spiskovima.

U svakom trenutku možemo biti izloženi epidemiji većih razmera, jer smrad i zagađenost se prenosi volšebnim noćnim kanalima kroz sve prostore naših opština. Taj smrad i zagađenje utiče na sva živa bića, sigurno ne na dobar način. Za sva navedena zagađenja imamo nepobitne dokaze, a na istražnim organima je da pronalaze krivce.

Kada bismo mi građani bili zadovoljni vašim radom, onda nagrada koju ste dobili u Regionalnoj privrednoj komori Subotice 29. decembra 2014., kao najjekološkija firma u regionu, bila bi u pravim rukama. Ali mi nismo zadovoljni vašim radom.

Bićemo uporni u svojim nastojanjima dok pronađemo pojedinca ili instituciju u Srbiji ili u svetu koja će vas naterati da poštujete zakone i sve principe ekološke proizvodnje.

Dragan Pečurica

[clear]